Дивосељани - чланови Српског Православног Друштва Србобран у Канзас Ситију

Списак Срба Дивосељана чланова Српског Православног Друштва Србобран бр 59 у Канзас Ситију 1919 године. Вероватно је било још Дивосељана у КС у то време који нису били чланови Друштва

Дмитар Вујновић  рођен    1891

Петар                                1880

Јово                                  1873, отишао у стари крај 1920 године

Илија                                 1881

Миле                                 1877

Петар                                1894

Јанко  Поткоњак                1877, брат му Дане из Орница

Милка, жена Јанкова        рођена Рабатић из Липа  

Дане                                 1872, брат Јанков, њих двоје остали у КС, презиме промењено у Ponak. По причи њиховог унука Јанка који је у старачком дому, имали су тамо брата који је био полицајац или жандар.

Марија, жена Данина, рођена у Почитељу

Никола  Поткоњак               1894

Мане                                  1868

Лазо                                   1894

Мане                                  1891

Бранко                                1893

Јован                                                 умро и сахрањен у КС, жена била Јозефина, крањица

Никола   Почуча                 1889 остао у КС, презиме промењено у Ponich

Марија, жена Николина

Мане , брат Николин           1887, остао у КС, промењено презиме у Ponick

Јела,   жена Манина, родом од Оточца

Дмитар Почуча                   1886

Васо                                   1883

Миле  Јовић                        1895, умро у Ајови негде 1935

Јанко                                   1896, вратио се у стари крај

Марко                                  1889, вратио се у стари крај

Ђуро                                    1887,  вратио се у стари крај

Исо                                      1897, вратио се у стари крај

Васо Јерковић                      1887, био рођак са Јанком и Даном Поткоњаком

Никола                                 1880

Миле Бјеговић                      1887, вратио се у стари крај 1920 године

Гдје ли се сакрио ..?

Снимио Милан Станковић

КРПЉЕ

Ја се зовем Јово.Стричево и ујаково име носим. Поносим се  што носим њихово име.Нажалост, стриц Јово је покојни.Погинуо је у овом рату бранећи родно Дивосело.Ова  прича посвећена је њему,мом  драгом стрицу  Јови,кога су сви  од малих ногу звали Јоцо.Прича није ратна,ловачка је...Када су у Дивоселу изграђена прихватилишта за дивокозе и јеленску дивљач,стриц Јоцо и Боћа Пећин су се ту запослили као чувари ограђеног ловишта.Тако је почела стричева професионална ловачка каријера.

ЈЕВРОПА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ

Аутор драме : Душан Ђаковић
Извод из првог од  два чина.
...
ЗАМЕШАТЕЉ : -Еро...па,шта тражите од нас...?
ДЕМОКРАТОР : -Да закопамо ратне сјекире,спакујемо кофере.Ви путујете сутра,ми за који дан у Јевропу.
ЗАМЕШАТЕЉ : - Вид' бенца,сад личи на мог савјетника.Мисли да је Еуропа крава музара.
ДЕМОКРАТОР :-Кад тамо стигнемо онда ћемо мислити.
ЗАМЕШАТЕЉ :- Па,ми смо вас тужили Међународном суду правде у Хагу за геноцид.
ДЕМОКРАТОР :-Ми смо вас протутужили за геноцид.

Молитва мајке Богородици

Теби се молим,Пресвета,
Свемилостива,Дјево пречиста,
Ти си у утроби љубављу бескрајном
Чувала Спаситеља нашег Христа.

И Твог су сина убили у Твоме оку.

Немам више суза,Мати Света,
Искрвариле су на дну јаме.
Моја је судбина страдалне,клета,
Јер преживех крваве дане
-Читаво село у једном часу.

ЦРКВА У ШИБУЉИНИ ТАМНИЦА И ПОРОДИЛИШТЕ (август 1941)

Топли и сунчани дани средином јула 1941. године, привукли су становнике
Шибуљине пољским радовима на Рујну. Кроз напоран рад као да су
заборавили на болне априлске дане. Привидно је владало неко затишје у цијелом
Подгорју. Сваког дана пристизале су радосне и узбудљиве вјести о развоју
народног устанка широм земље. Са нарочитим задовољством праћени су
догађаји у непосредном сусједству, у Лици.
Изненада је настала велика узбуна доласком Павице Парић из Пакленице у
Шибуљину. Она је била родом из Шибуљине, а удата у Пакленици за Мијата
Парића, напредног и честитог хрватског родољуба. Он је упутио своју жену са
веома неугодном поруком. Случајно је сазнао за тајне припреме усташа у
Стариграду да изврше покољ над цјелокупним становништвом Шибуљине, не
штедећи ни дјецу у колевци.

"ОВО ЈЕ СРПСКО СЕЛО,СВЕ КОЉИТЕ..."

Лички Читлук-Пумпа(преузето с flickr.com)

Ја и син спавали смо у кући. Било је око 6 сати када је прва граната пала на једну кућу која је одмах планула. Зовнула сам сина да дође к мени. Рекао ми је: “Мама, никуд одавде нећемо бјежати јер падају гранате”. (…)

Чула сам усташу како иде око куће. Доша је на прозор и видио ме унутра. Отворио је бомбу и убацио је у кућу. Када је видио да је експлодирала устао је и погледао јели ме убила. Иако сам била само рањена, чинила сам се мртва. Прошао је иза куће и опалио рафал. (…)

Први напад на Дивосело

     Ништа није давало ни наслутити да тај јесењи дан 16.новембра 1991.г. неће бити као и други обични јесењи-мада су линије повучене и живјело се  ни -у рату ни у миру.
Иако је моја кућа на Раскрижју од куће мог таста,Богде Бајина и таште Савке,под Точком-била удаљена мање од километра,ноћ уочи тог дана  жена Мица и ја преноћили смо код њих.Планирали смо ујутро клати прасе.Кад сам устао, Богде рече да данас нећемо клати прасе,јер киша од 6 сати непрекидно пада.Савка је спремила доручак-пршуту и јаја.У то време дотрчи снаја  Исе Ћејина-Анка и каже  "Ето усташа-тенковима од Госпића!".

Посмртни остаци Милунке Савић похрањени у Алеју великана

     Знате ли ,на крају,ко је још стајао наспрам вашега Броза,ко га је на Дрини гледао преко ороза:Милунка Савић!Е,сад ко је Милунка Савић? Рођена је,замислите,не у Бечу или где већ него у Копривници код Рашке.

     На позив за рат против турске 1912.г. у Србији се преко ноћи пријавило више од 26000добровољаца.Међу њимa се тад нашла и млада сеоска девојка Милунка Савић кћер Раденка и Милице.Знајући да се жене не примају у војску Милунка је прибегла лукавству:скратила је косу,обукла братовљево одело,стегла груди пртеним увијачем и под именом Милун се пријављује војној команди.

Наша елегија

Не боли нас.
Грачанице више нема,
шта би нам таковска гробља?
Марко се гади буђења и зоре,
гробови ћуте, не зборе.
У небо диже нас
презрив осмех робља.

Нећемо ни победу ни сјај.
Да нам понуде рај,
све зведе са неба скину.
Да нас загрле који нас море,
и њина земља сва изгоре,
и клекну пред нас у прашину.
Да нам сви руке љубе,
и кличу и круне мећу,
и опет затрубе трубе
цвеће и част и срећу.

Ми више томе не верујемо,
нит ишта на свету поштујемо.
Ничега жељно не очекујемо,
ми ништа не оплакујемо.

Нама је добро.
Проклета победа и одушевљење.
Да живи мржња смрт презрење.

Милош Црњански

НА ИЗГОРЈЕЛИМ ЛЕШЕВИМА БИЛИ СУ УОЧЉИВИ ЗНАЦИ ЗАЖИВОТНОГ ДОСПЕВАЊА У ПЛАМЕН

Приказ крвавог личког септембра 1993. године не би био потпун ако се изостави макар основна напомена о резултатима судскомедицинске обраде последица хрватске агресије на овом подручју. Основни посао екипе која је обављала судскомедицинску обраду био је идентификација мртвих тела бораца и цивилног становништва.

О ВЕЛЕБИТСКОЈ "ДОЛИНИ СМРТИ"

Чујмо стога Драгу Свјетличића -бријача из Добоја-што каже о Велебитској "долини смрти" :
"Казнионца у Госпићу била је сабирна станица за оне Србе из Хрватске,који су од месних власти били одређени за Велебит.За време мога боравка у овој казнионици,од како сам 9.августа доведен,па до 25.августа 1941.године,формиран је свакога дана у казнионичком дворишту по један транспорт за Велебит.Сваки пут је у транспорту било од 800 до 1200 људи.

ЗВЈЕРСТВО И ЈЕДИНСТВО

ФЕРАЛ ДОНОСИ ШОКАНТНО СВЈЕДОЧЕЊЕ УМИРОВЉЕНОГ ПУКОВНИКА МАРКА ЈАГЕТИЋА, БИВШЕГ НАЧЕЛНИКА САНИТЕТА У ГОСПИЋКОМ ЗБОРНОМ ПОДРУЧЈУ, НА СУЂЕЊУ РАХИМУ АДЕМИЈУ И МИРКУ НОРЦУ ЗА ЗЛОЧИНЕ У МЕДАЧКОМ ЏЕПУ

ЗВЈЕРСТВО И ЈЕДИНСТВО 

4. листопада, 2007.

Марко Јагетић у загребачкој је судници свједочио истог оног дана, прошлог четвртка, кад је у Хаагу пресуђено тзв. вуковарској тројци. Изневјерена очекивања у погледу казни Мркшићу, Шљиванчанину и Радићу резултирала су шоком, невјерицом и згражањем, наиме, истим оним појавама што су сасвим изостале кад је ријеч о Јагетићеву исказу о звјерствима хрватских војника у Медачком џепу у рујну 1993. године. Нигдје ни трага политичком, медијском и јавном згражању над чињеницом да су се припадници ХВ-а садистички иживљавали над српским цивилима, да су живе људе резали, спаљивали и набијали на колац, те да је једну од главних улога у заташкавању злочина имао лијечник Корнелије Бркић, тадашњи начелник Санитета у Главном стожеру. Нигдје ни трага шоку због податка да исти доктор Бркић данас функционира као угледни интернист-ендокринолог запослен у Поликлиници Неметова у Загребу.

ЈА СРБИЈА - КОСОВО ИВАНА ЖИГОН

Признајем..."ЧАСНИ СУДЕ"...да сам крив!

Признајем..."ЧАСНИ СУДЕ"...да сам крив!
Што сам бранио моју родну кућу...
Моје родно мјесто...
моје дјетињство...
црквено и школско звоно...
моје петице у школском именику...
дјечију грају !

Крив сам-што сам пружао отпор,
док су моје мјесто и моје дјетињство,
и моју родну кућу...
СВЕ ТО МОЈЕ...ослобађали ОД МЕНЕ!

КРИВ САМ !
А ВИ..."ЧАСНИ СУДЕ" - ПРЕСУДИТЕ
Не заборавите-ОТЕЖАВАЈУЋУ ОКОЛНОСТ: КРИВАЦ-ОСТАЈЕ КРИВАЦ
Устреба ли...окривљени ће поновити злочин!
Бранити своју државу,свој народ,своју породицу!!!
Своју вјеру и своју цркву!-А ви судите!
Вама ваша "правда"-а мени моја "кривица" !

Сава Ј. Смољановић

Преузето са блога Крајишка ријеч

ДОКЛЕ ПОБОГУ

   Докле ће Енглези,Амери и Нијемци мислити да животи оних који су у првом,другом и ко зна ком налету избјегли ЈАМУ,морају силом "демократије"и свих других софистицираних метода ,прије природног краја бити сатјерани и завршити у њој ,да би задовољили своје злочиначке гене.
У вечерњим сатима дана 26.12.2.оо7.г.,на моју избјегличку душу(из оба прошла рата)дошло је нешто мало мелема у облику документарног филма на РТС"КРАЈ -осуђени на прогонствво".Коначно мало истине о великој несрећи народа а нарочито србског.Предуго сам у јавности-ја Србин,дјете логораш, избјеглица у оба рата-био крив што сам жив,што мени намјењено мјесто у ЈАМИ, нисам попунио,што на нечијој ками нисам оставио крвави траг.

Свједочење о злочинима у Дивоселу

НАПАД НА МЕДАЧКИ ЏЕП И ДИВОСЕЛО

Са добро припремљеним снагама, чију су ударну песницу чиниле 9. гардијска бригада, снаге специјалне полиције и јединице Министарства унутрашњихпослова Хрватске, напад је извршен 9. септембра на правцима Оранице -Лички Читлук и Медак - Лички Читлук - Почитељ; Крушковача - тригонометар-ска тачка (тт) 616 - Лички Читлук. Фронт напада протезао се од Дивосела до Медака. Јединице Личког корпуса биле су неспремне и зато доживљавају потпуно изненађење. Као да није постојало искуство из борбе за Маслени-цу и Равне Котаре. Циљ хрватске војске био је да добро припремљеним и изненадним дејством овлада Медачким џепом и Дивоселом. Унпрофор ће опет бити стављен пред "свршен чин" а неутралисање и брисање РСК системом"корак по корак" биће више него очигледно.

ЛИЧКЕ „ОКЕ“ ДИВОСЕЛО

Поводом 27. јула - Дана устанка народа СР Хрватске и 4. августа - Дана устанка народа села:

Дивосела, Читлука и Орница, сваке године - прве недјеље августа мјесеца - одржавале су се личке сеоске спортске игре у Дивоселу, под називом „ОКЕ". Назив „ОКЕ" потјечу од мјеста одржавања. То је простор у центру села - заселак Вујновићи односно мјесто великог извора хладне питке воде, званог Оке.
По предањима, назив потјече од два извора, која се ту налазе и извиру, а по свом природном изгледу, подсјећају на „очи у глави" или „оке". Одмах послије Другог свјетског рата, у устаничком и партизан¬ском Дивоселу, за дан 04.08. одржавале су се разне манифестације, у част 04.08.1941, када су Довосељани дигли устанак.

Дружење Дивосељана (21.9.2013.год.)

Београд,21.9.2013.године,ресторан Кондир...

Организатор Удружење Личана Дивосело.

Дио атмосфере са дружења Дивосељана 

СТРАХОТЕ НА ДНУ ЈАМЕ

У јами званој Јамина изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи задарски спелеолози открили су стотине лубања и костура у наносу шљунка и земље.
Наша највећа планина Велебит честа је мета планинара и спелеолога. На Анићакуку алпинисти тренирају прије одласка на Европске и изваневропске планинске врхове, а бројни спелеолози завлаче се у њедра опјеване планине, претражујући њене спиље, јаме, вртаче и поноре.
У једном таквом походу скупина спелеолога задарског планинарског друштва "Пакленица" спустила се у јаму изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи. Задарски спелеолози, предвођени 32-годишњим Иваном Лукићем, пошли су трагом прича становника велебитских села и заселака да је та јама, у народу звана " Јамина", без дна и да су у њу за вријеме Другог свјетског рата усташе убацивали своје жртве. На тај су начин жељели уништити трагове својих злочиначких похода, јер су били увјерени да је јама, иако није можда без дна, довољно дубока да се у њу нитко неће никада спуштати или да ће лешеви доспјети подземним водама чак до мора.

Дружење Дивосељана

  У Београду 21.9.2013.године у ресторану "Кондир",
улица Ђуре Ђаковића 49            (Дунав Станица),
Удружење Личана Дивосело организира дружење Дивосељана.
Улазница која укључује аперитив,вечеру и плаћену музику је 900 динара.Почетак дружења у 19 часова.Резервације код Биљане Бјеговић Ћалић  на тел.063/8152352.
Позивамо Дивосељане и пријатеље Дивосела да нам се придруже.
                                                                                                                          Управни одбор                                                

Душан Ђаковић : Сага о трпњи и крсту мог народа

Лепо васпитана земља

Крајина је једна лепо васпитана земља.У њој живи најучтивији народ у Европи. На Кордуну, Банији, у Лици или око Книна, свако ће нам назвати Бога, рећи добар дан и питати како сте. 
Каква разлика од Београда у коме се без поздрава возите лифтом с првим комшијама, изложени непријатном ћутању и погледима пуним несхватљиве нетрпељивости, зависти или равнодушности! Ако је то цена цивилизације, пристајем да заувек останем примитивац. 
По прашњавој макадамској цести корача старац са пушком о рамену. О боку му је уредно савијено шаторско крило, сељачка торба и секирица којом ће сећи грање за бајту и ватру. Враћа се на прву линију пошто је покосио своју сиротињску њиву.

Рајко Петров Ного :

'' Срби су као кромпири. Најбољи њихов део је под земљом!'' 

Доктор лова

Било је то у врјеме кад ме је ловачка страст тек била пригрлила у своју замку. Пријатељ са посла ,једног дана, ми предложи да га својим старим „миле ћентом“ одвезем код сестре и зета у Ч. ,гдје су живјели дуги низ година, на пумпној станици, у близини мјеста Ч .Пумпна станица је била у функцији мелиорације и пребацивања воде из канала у Дунавац, кроз отвор у бедему . Зет је радио, као машиниста, на одржавању и управљању пумпном станицом и старао се да старе „Ганцове “ пумпе буду погонски спремне и ,у периодима већег водостаја , празне канал у Дунавац. Поред његове породице , на пумпи је радио и помоћник који је на посао долазио из села. . Сама помисао да упознам нови терен, на којем свакако има дивљачи и евентуално доживим узбуђење лова,била је довољна да приједлог прихватим.
Једног јесењег недјељног јутра ,крајем октобра, стигли смо „миле ћентом“ на одредиште .

Мала подвала

Мала подвала У току дана, магла се претворила у ситну кишу, која је квасила –и није се наслућивало да ће до ноћи престати.. Да би прекратили врјеме, пошаљемо шумара да нам, у селу Гребенцу, купи прасе – да га окренемо на ражњу. Како је наткривеног простора било довољно тек за постављање ватре и ражња , за скупљање и цјепање дрвета за ватру -шаторско крило је опет имало своју функцију. Како је време било „кисело“ ,дим се вијао час на једну час на другу страну-просто страшно.Све је смрдилио на дим. Уз ражањ и пиће, из разговора сам сазнао да је, осим улазне таксе,пропис у ловишту да се одстрелна такса плаћа према тежини одстрељене дивљачи а промашај- у висини половине таксе за одстрел. Затечен тим сазнањем ,у жељи да останем коректан према другарима ,тражио сам рјешење а да се не обрукам..

Парада победе - Москва 1945

Шта ти је младеж- увјек –чудо

Како је овај текст намјењен младима и онима који се још таквим осјећају,не желим да се лажемо, наслов је ментална „клин чорба“.
Нешто, а враг би га знао шта је то,не дозвољава ми да оно мало преосталих вијуга не захрђају и да се на њима увати паучина. Иако сам, још почетком деведесетих, бацио копље у штурц(јер нисам хтио у реалном свјету бити модел ни реплика Сервантесовог јунака) ,неки враг, или његов сродник ,не дају ми мира ,па, и даље отвореног ума ,ока и слуха , у овом лудом времену покушавам оцјенити,процјенити и сагледати- шта се догађа,куд то иде и камо то води .
Јако пуно је сцена , дешавања,Потемкинових села,,илузија ,трговаца маглом и пред храмом,играча и магараца,илузиониста и шибицара,кибицера и преобраћеника и правих и лажних,кукавеља и кукавица,јајара и лезилебовића, подрепних мува и зунзара, балегара и крпеља, свега –баш свега , али ни на видику неког ко би клупко почео одмотавати, ко би Гордијевски разрешио многе чворове, ко би бар личио на Диогена , Гандија ,Гарибалдија па и неким другима из млађаних дана . Ни наслутити.

Писмо генерала Ратка Младића Руској Думи

Ћелија
А – 2188
САТРАПИЈА
Хаг
Холандија
24.02.2013. г.
17,36

Поштовани Друже Зјуганов,
Драги Другови и Браћо и сестре из Руске Думе,
Велика Вам Хвала што сте покренули Комитет Думе за помоћ Србима – робовима у Хашком Казамату.
Учинили сте мени велику част што сте послали Депутате да ме посете у притворској јединици тј. у Гаргамел суду, Хашком Трибуналу. Радо се изљубио са свима:

1. Другом В.Комоједовом,

2. Адмиралом А.Тарнајевом,

3. Пуковником П. Дорохином,

4. Академиком Јеленом Гусковом, мојом пријатељицом и сестром.

О њима понешто сазнах, али од мога монолога нису се ни могли послужити припремљеним специјалитетима које направише моје колеге официри, робови у НАТО Казамату.

Борба за веру

Исповјест Банијке Бранке

Ја сам једна из масе избјеглих ратних 1991 -1995.г.,са подручја бивше Републике СР Хрватске ,односно из Републике СрпскеКрајине .
Зовем се Винчић Бранка, род.Верисављевић, у Боројевићима 196о.г .Сада живим у насељу Панонија ,Општина Бачка Топола.
Избјегла сам аугуста 1995.г,.у време тзв.“Олује“,коју су хрватске снаге предузели против Срба у Републици Српској Крајини.Избјегла сам заједно са мужем и двоје малољетне дјеце.Такође у исто време,из мог родног села Боројевићи, избјегао је и мој рођени брат, са нашим оцем и мајком и, до бомбардовања Југославије, боравио са њима у Шапцу. Ускоро је брат са женом и двије дјевојчице , отишао за Америку.

Цртица из живота

Ни небо није могло спречити или зауставити људско зло
Много пута у разговорима ,сјећањима о догађањима народу , са оних наших несретних простора у времену 91 -95, неминовно се намећу многе паралеле са 41--45-ом годином.
Једна од необичних паралела је страшна киша (и град) у време покоља на Крушковачама јула 1941.г.,Дивосељана ,Орничана и Читлучана и у време првог напада на Дивосело 16.11.1991.г. Као да је небо покушало спријечити или бар дјелимично зауставити страдање немоћног народа- од зле људске судбине које су му Усташе намјениле и наумиле .

Горка пилула

Сретох ономад, ових дана,земљака,бившег борца,бивше Крајине,бившег радника“Ликаграфа“ инвалида.
Мучи се,каже,да продужи употребни век,солидно урађеној,протези,коју је пре око десетак година,кроз неку донацију набавио у Бања Луци. Повремено му , осјетљиву, кожу на патрљку оштећује,па тих дана ,док не зарасте, поново мора на штаке.
Адреса му је ,каже,иста као и пре“Олује“-Кварнерска -„Рудо“.Од инвалиднине се као Спартанац-сналази. О стану или некој гарсоњери- ни појма.На неким- негде- списковима ,кажу му, увек последњи .
Навиру сећања.

Дужност је помоћи ближњима

Прошло стољеће и почетак овог Миленијума,и наше битисање у њему,трагично је обиљежено и одређено дејством зле хоботнице зване Пентагон,или љепше речено: Сједињене Државе Америке-

Настанак и развој јој је у крви и грађанским ратовима и њима се непрекидно храни .На крви и ратовима опстаје .На њима заснива своју снагу. Сиса као пијавица туђа тјела.Гоји се ,надима,али као и крпељ доноси и преноси разне заразе и цивилизацијске болештине. Почеци обликовања и нарастања те хоботнице су у колонијалним сукобима Енглеске и Француске, на том тлу,побуном против Енглеске,ратом против Јужних држава,отимање територија Мексику и Шпанији(Тексас,Калифорнија, Куба) .

Без секунде предаха,подстиче дисидентство,ствара нове и продубљује постојеће противурјечости,активно руши (самостално или колективно) на свим тачкама земаљске кугле,остављајући за собом крваве трагове,физичке и моралне ожиљке. У том „низу“ старије генерације имају сјећање на њену (колективну) интервенцију против младе Репулике Совјета и нечасно учешће на Балкану током ИИ. Св. рата ,у рату Срба против Срба(Из стенографских бележака са суђења Дражи,њихов официр за везу говори Чичи:“Ми не тражимо од вас да се борите против Немаца, већ да будете брана бољшевизму“ . Да би га кад њима буде одговарало ,пустили низ воду.) .

О дјелу Диане Будисављевић

Дјело ове Даме и Хероине, у вртлогу другог свјетског и грађанских ратова у том времену, је толико и такво да и само помињање њеног имена изазива потребу за дубоким наклоном и минутом шутње.
За овако ,грубо и непрецизно, исказано осјећање –надам се да ћете ме разумјети и опростити,јер сам један од најмлађих ,од оних ,чија је судбина и живот ,у буквалном смислу,најнепосредније везана за њено дјело-те не могу бити непристрасан.

Моје име ,сестре моје и наше мајке, налазило се на р.бр.106-до 108 Списка лица грко –источњака ,православаца,уз пропратни акт, којим је „Усташка надзорна служба-Жидовски одсјек „ дана 30.марта 1942.г. извјештена, од стране равнатељства Логора Лоборград и Горња рјека (код Крижеваца) ,да су упућени за Земун.

Статистика блога

Ставка	Приказа странице
Србија	2493
Сједињене Америчке Државе	253
Хрватска	230
Русија	183
Холандија	182
Аустралија	181
Босна и Херцеговина	151
Немачка	141
Финска	72
Канада	31

Најчитанији постови

Постови	Приказа странице
Правно историјски положај Војне Крајине,политичке ... 26.02.2013.	172
Трагом фотографија 19.02.2013.	126
Надимци Дивосељана 28.07.2012.	116
СЛУЧАЈ НИКОЛЕ РИБАРА 10.10.2012.	82
Svjedočenje divoseljanki koje su se uspjele žive ... 05.08.2012.	78
Јадовничка жмижда 04.09.2012.	73
JA SRBIJA- KOSOVO IVANA ZIGON 06.01.2013.	73
Православна црква у Дивоселу 28.07.2012.	65
Избјегличка прича 07.03.2013.	62
Добровољци Дивосела на Солунском фронту 05.08.2012.	53

Избјегличка прича

Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкој Тополи од априла 1994.г..Ћерка и син ,са својим породицама, живе у Београду и Н.Саду.Узгред ,супруг ћерке је стасавао и школовао се као избјеглица ,углавном сам, јер и родитељи (избјегли из Дрвара) ,у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну.
Шира породица,као уосталом код свих Личана, живи растурена по цјелом земаљском шару,као рачија дјеца.
Мјесто и врјеме рођења ,1939.г.Дивосело,Опћина Госпић ,Краљевина Југославија .Као и сам тај простор судбина чудна ,јединствена и не баш уобичајена .

Свједоци злочина у Дивоселу

Правно историјски положај Војне Крајине,политичке и правне реперкусије

Без предубјеђења у дневно политичком смислу и фрустрације због, не тако давних дешавања мени и мом народу, као основних и утохтоних становника простора ,које се у разним временима за нијанску различито називају , мислим да је време да се сад јасно ,правно у складу са оним што се у струци права зове међунардни појмови , институти, јавног и приватног права- разматра простор Далмације ,Лике , Баније , Кордуна , Славоније (уже и Славонске посавине),Барање и Срема(западног)- самог по себи ,независно од свих других облика и прошлог и садашњег и будућег организовања тог простора . То истичем као наслиједник у имовинско правном смислу, следбеник ,  баштиник и заточник културе и традиције  предака, са осталима  баштиницима предака и потомцима  Крајишника, које су чинили Крајином  оним што ју је чинило посебном и одвајало од других простора , са којима је данас, нажалост ,  саставни дио ентитета Хрватске.

Трагом фотографија

моја мајка -фотографија са избјегличке легитимације

Почетак приче могао би се смјестити у прољеће 1947.г.Тада се моја мајка Јела Почуча, самном и са сестром Љубицом  вратила у Завичај ,на попаљену и опустошену очевину,пошто је дала оставку на дужност шефа кухиње у Дјечијем дому у Новим Козарцима –бивши Хајфелд..
Уз нешто мало ствари, донијела је и пар фотографија –црно бјелих формата 9x12, које је брижно чувала са документима.
У току одрастања ,повремено и доста рјетко би причала о својим страдањима у току ИИ.св.рата.Основа приче била је  да смо прошли кроз седам усташких логора,уз којекаве калварије.

Светосавска химна

Otvaranje izložbe "Moje Jadovno" - dr Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog...

НИКОЛА - ЗАУВИЈЕК БЕБА

Никола (Николе) Крајновић

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА (СРНА) - Никола није доживио и прославио свој други рођендан, остао је беба, дјечак, малишан, у Божјем наручју за цио живот.

Мајка Јелена родила је Николу негдје око Никољдана 1939. године у породичној кући у Читлуку, селу крај Дивосела, котар Госпић.

Да ли је име добио по оцу Николи или по Светом Николи, није ми познато. Мајка му је умрла десетак дана по породу. Имао је двије старије сестре - Наду и Милеву.

Након смрти Николине мајке његов отац се оженио - Смиљом.

Православац

Бити ПРАВОСЛАВАЦ је бити род свакоме.
Бити православац није само вера већ и начин живота.
Православац је и онај који ПРАВО-ПИШЕ...
Православац је и онај који ПРАВО-ЗБОРИ или ПРАВО-СЛОВИ...
Православац је и онај који ПРАВО-СУДИ...
Православац је и онај који је У-ПРАВУ...
Право је Рај,Слава је храна Божија...
Неки дишу Славу и живе само од Ње(чи,ки,прана,оргон,зову је...),а ми је и славимо!Кажемо Хвала...А то је,рођаци,тако од Постанка,па траје и у Паду...И ТРАЈАЋЕ !

 Драго Калинић