Приказ крвавог личког септембра 1993. године не би био потпун ако се изостави макар основна напомена о резултатима судскомедицинске обраде последица хрватске агресије на овом подручју. Основни посао екипе која је обављала судскомедицинску обраду био је идентификација мртвих тела бораца и цивилног становништва.
Процес идентификације је од почетка био отежан, а све околности су ишле ка даљем компликовању. Као што је познато, мртва тела су од стране хрватских власти била испоручена без одеће, личних ствари и било каквих докумената тако да нисмо имали никаквих полазних података. Једина метода за идентификацију мртвих тела била је препознавање од стране родбине. Метода препознавања била је отежана због чињенице да су тела достављена више дана после агресије, са јако узнапредованим трулежним променама. Треба имати у виду и психолошки став чланова уже породице који су стављени у позицију да међу многобројним мртвим телима траже своје најмилије, при томе се надајући да их на том месту неће наћи. У првом акту, од хрватске стране је испоручено 51 мртво тело, од којих је до овог момента идентификовано 48. На свим настрадалима, уочљиве су експлозивне и прострелне повреде, најчешће и једне и друге, и то многобројне. Значајан је и податак да приликом агресије о којој је реч, уопште није било рањених, што речито говори о намерама агресора.
Изузетак од претходних правила, представља мртво тело означено бројем 42 на коме су уочене свега три плитке површне ране, нанете највероватније парчићима распрскавајућег експлозивног средства, које по свом интезитету и екстензитету нису могле проузроковати смрт. У овом случају, смрт је наступила од последица две убодне ране у пределу леве половине грудног коша.
Посебни проблем приликом процеса идентификовања била су и потпуно угљенисана тела, а у једном случају и хрпа од свега неколико килограма угљенисаних костију. Ипак, идентификација је успешно обављена и потврђена од стране породица настрадалих. На изгорелим лешевима били су уочљиви знаци заживотног доспевања у пламен.
У међувремену, од хрватске стране испоручено је још једно мртво тело, на коме нису уочене трулежне промене, дакле тело борца који је преминуо после агресије на овом подручју. Споља на телу нису уочене повреде од стрељачког односно експлозивног оружја, а на хрватској страни је извршена обдукција леша. Споља на лешу су уочене многобројне повреде по глави и телу, крвни подливи и нагњечења настали деловањем тупине замахнутог механичког оруђа, и убод у пределу леве бочне стране грудног коша. У висини осмог ребра, нанесен шиљком и оштрицом замахнутог механичког оруђа. Извршена је реобдукција и установљено је да постоје многобројни масивни крвни подливи поткожног и мишићног ткива, серијски прелом пет ребара са леве стране са преломљеним фрагментима који пробијају плућну марамицу, делом нагњечен, а делом разорен леви бубрег, глатко пресечено осмо ребро, пресечена дијафрагма те плитак убод у пределу слезине. Према томе, третман коме су били изложени затвореници није потребно посебно коментарисати.
У селу Медак, снаге УНПРОФОР-а евакуисале су 12 мртвих тела, а у Грачацу до овог момента укупно четири. Нажалост, ове бројке неће највероватније бити и коначне.
Процесу идентификације и судскомедицинске обраде која је извршена, нарочито у посебно илустрованим случајевима, присуствовали су и представници УНПРОФОР-а.
Др Жељко Каран,
специјалиста судске медицине
Книн, 24.09.1993.
Преузето из публикације
Документационо информациоог центра Веритас : Крвави септембар у Лици-1993
Процес идентификације је од почетка био отежан, а све околности су ишле ка даљем компликовању. Као што је познато, мртва тела су од стране хрватских власти била испоручена без одеће, личних ствари и било каквих докумената тако да нисмо имали никаквих полазних података. Једина метода за идентификацију мртвих тела била је препознавање од стране родбине. Метода препознавања била је отежана због чињенице да су тела достављена више дана после агресије, са јако узнапредованим трулежним променама. Треба имати у виду и психолошки став чланова уже породице који су стављени у позицију да међу многобројним мртвим телима траже своје најмилије, при томе се надајући да их на том месту неће наћи. У првом акту, од хрватске стране је испоручено 51 мртво тело, од којих је до овог момента идентификовано 48. На свим настрадалима, уочљиве су експлозивне и прострелне повреде, најчешће и једне и друге, и то многобројне. Значајан је и податак да приликом агресије о којој је реч, уопште није било рањених, што речито говори о намерама агресора.
Изузетак од претходних правила, представља мртво тело означено бројем 42 на коме су уочене свега три плитке површне ране, нанете највероватније парчићима распрскавајућег експлозивног средства, које по свом интезитету и екстензитету нису могле проузроковати смрт. У овом случају, смрт је наступила од последица две убодне ране у пределу леве половине грудног коша.
Посебни проблем приликом процеса идентификовања била су и потпуно угљенисана тела, а у једном случају и хрпа од свега неколико килограма угљенисаних костију. Ипак, идентификација је успешно обављена и потврђена од стране породица настрадалих. На изгорелим лешевима били су уочљиви знаци заживотног доспевања у пламен.
У међувремену, од хрватске стране испоручено је још једно мртво тело, на коме нису уочене трулежне промене, дакле тело борца који је преминуо после агресије на овом подручју. Споља на телу нису уочене повреде од стрељачког односно експлозивног оружја, а на хрватској страни је извршена обдукција леша. Споља на лешу су уочене многобројне повреде по глави и телу, крвни подливи и нагњечења настали деловањем тупине замахнутог механичког оруђа, и убод у пределу леве бочне стране грудног коша. У висини осмог ребра, нанесен шиљком и оштрицом замахнутог механичког оруђа. Извршена је реобдукција и установљено је да постоје многобројни масивни крвни подливи поткожног и мишићног ткива, серијски прелом пет ребара са леве стране са преломљеним фрагментима који пробијају плућну марамицу, делом нагњечен, а делом разорен леви бубрег, глатко пресечено осмо ребро, пресечена дијафрагма те плитак убод у пределу слезине. Према томе, третман коме су били изложени затвореници није потребно посебно коментарисати.
У селу Медак, снаге УНПРОФОР-а евакуисале су 12 мртвих тела, а у Грачацу до овог момента укупно четири. Нажалост, ове бројке неће највероватније бити и коначне.
Процесу идентификације и судскомедицинске обраде која је извршена, нарочито у посебно илустрованим случајевима, присуствовали су и представници УНПРОФОР-а.
Др Жељко Каран,
специјалиста судске медицине
Книн, 24.09.1993.
Преузето из публикације
Документационо информациоог центра Веритас : Крвави септембар у Лици-1993
Нема коментара:
Постави коментар