Мала подвала
У току дана, магла се претворила у ситну кишу, која је квасила –и није се наслућивало да ће до ноћи престати..
Да би прекратили врјеме, пошаљемо шумара да нам, у селу Гребенцу, купи прасе – да га окренемо на ражњу.
Како је наткривеног простора било довољно тек за постављање ватре и ражња , за скупљање и цјепање дрвета за ватру -шаторско крило је опет имало своју функцију. Како је време било „кисело“ ,дим се вијао час на једну час на другу страну-просто страшно.Све је смрдилио на дим.
Уз ражањ и пиће, из разговора сам сазнао да је, осим улазне таксе,пропис у ловишту да се одстрелна такса плаћа према тежини одстрељене дивљачи а промашај- у висини половине таксе за одстрел.
Затечен тим сазнањем ,у жељи да останем коректан према другарима ,тражио сам рјешење а да се не обрукам..
Киша, која је падала , сигурно је на пешчаном путу изравнала све трагове и неравнине , па ће сваки прелаз дивљачи преко пута бити видљив- ко на длану. Ако пропустим дивљач ,на свом простору , неће бити поштено према осталим ловцима, на линијиу чекања.Ако пуцам - нисам финансијски спреман на такав издатак. Рјешење је било шаторско крило, које је претходног дана, служило као кабаница – пелерина,- и том приликом се натопила мирисом дима . Кад смо кренули, у освит зоре ,да се поставимо,ја у ранац ставим добро смотано то „чаробно „крило, као, са намјером да га употребим да на њему сједим на влажном земљишту.. Као за пакост ,шумар ме постави на мјесто , за које сам ,из дотадашњег искуства , знао да је то оно - које дивљач бира за прелазак шумских путева .Широки путни појас , на том мјесту, се , са шпицевима шуме ,скоро прекидао. Без поговора , и коментара ,устајем и повлачим се дубље уз ивицу пута ..Извлачим шаторско крило, и пажљиво га постављам и сједам на њега . Оштар мирис охлађеног дима ,у јутарњем , кишом опраном ваздуху ,напросто је давио . Жао ми је што то чиним , али сам тим гестом бар дивљач упутио на „ловарније“ ловце ,што је било поштеније и коректније, него да по траговима на пјеску,открију да сам дивљач намјерно пропустио. Потпуно сигуран у ефекат „димљене подлоге“ , скоро дремам. Не очекујем никакво узбуђење. Више осјећам ,него чујем ,да се у шуми , преко пута, нешто креће .Знам да неће к мени .Ипак сам узбуђен. Потом чујем јак шум ваздуха , који вепар усисава и анализира ваздух,и његово отпухивање као резултат анализе .И тако- неколико пута . Звукови ,о присутности дивљачи, нестају. Раздањује се . Шумар и ловци,распоређени десно од мене , стижу у групи. Излазим и процјењујем учинак моје мале подвале и ћутке пратим коментаре. У групи , стижемо на мјесто гдје смо оставили првог ловца . Њега нема,а на путу јасни трагови преласка пута цјелог чопора дивљих свиња.Дозивамо га ,а он се, као из даљине, појављује . Шатро, као, помјерио се у току ноћи ,пошто је процјенио да свиње ту гдје је постављен неће наићи. Знатно послије тог лова ,у шали, оптужујем га- да се уплашио кад је видио чопор и да није смио пуцати, па да прикрије бруку , измислио је помјерање са одређеног му мјеста . О мојој малој подвали ,ни моји пријатељи ловци учесници ,нису ,до сада, ништа знали,нити ће знати ако не прочитају ове редове, или им унуци не прочитају ове редове –па се присјете лова у Пешчари-.
Милан Почуча
Киша, која је падала , сигурно је на пешчаном путу изравнала све трагове и неравнине , па ће сваки прелаз дивљачи преко пута бити видљив- ко на длану. Ако пропустим дивљач ,на свом простору , неће бити поштено према осталим ловцима, на линијиу чекања.Ако пуцам - нисам финансијски спреман на такав издатак. Рјешење је било шаторско крило, које је претходног дана, служило као кабаница – пелерина,- и том приликом се натопила мирисом дима . Кад смо кренули, у освит зоре ,да се поставимо,ја у ранац ставим добро смотано то „чаробно „крило, као, са намјером да га употребим да на њему сједим на влажном земљишту.. Као за пакост ,шумар ме постави на мјесто , за које сам ,из дотадашњег искуства , знао да је то оно - које дивљач бира за прелазак шумских путева .Широки путни појас , на том мјесту, се , са шпицевима шуме ,скоро прекидао. Без поговора , и коментара ,устајем и повлачим се дубље уз ивицу пута ..Извлачим шаторско крило, и пажљиво га постављам и сједам на њега . Оштар мирис охлађеног дима ,у јутарњем , кишом опраном ваздуху ,напросто је давио . Жао ми је што то чиним , али сам тим гестом бар дивљач упутио на „ловарније“ ловце ,што је било поштеније и коректније, него да по траговима на пјеску,открију да сам дивљач намјерно пропустио. Потпуно сигуран у ефекат „димљене подлоге“ , скоро дремам. Не очекујем никакво узбуђење. Више осјећам ,него чујем ,да се у шуми , преко пута, нешто креће .Знам да неће к мени .Ипак сам узбуђен. Потом чујем јак шум ваздуха , који вепар усисава и анализира ваздух,и његово отпухивање као резултат анализе .И тако- неколико пута . Звукови ,о присутности дивљачи, нестају. Раздањује се . Шумар и ловци,распоређени десно од мене , стижу у групи. Излазим и процјењујем учинак моје мале подвале и ћутке пратим коментаре. У групи , стижемо на мјесто гдје смо оставили првог ловца . Њега нема,а на путу јасни трагови преласка пута цјелог чопора дивљих свиња.Дозивамо га ,а он се, као из даљине, појављује . Шатро, као, помјерио се у току ноћи ,пошто је процјенио да свиње ту гдје је постављен неће наићи. Знатно послије тог лова ,у шали, оптужујем га- да се уплашио кад је видио чопор и да није смио пуцати, па да прикрије бруку , измислио је помјерање са одређеног му мјеста . О мојој малој подвали ,ни моји пријатељи ловци учесници ,нису ,до сада, ништа знали,нити ће знати ако не прочитају ове редове, или им унуци не прочитају ове редове –па се присјете лова у Пешчари-.
Милан Почуча
Нема коментара:
Постави коментар