Како је овај текст намјењен младима и онима који се још таквим осјећају,не желим да се лажемо, наслов је ментална „клин чорба“.
Нешто, а враг би га знао шта је то,не дозвољава ми да оно мало преосталих вијуга не захрђају и да се на њима увати паучина. Иако сам, још почетком деведесетих, бацио копље у штурц(јер нисам хтио у реалном свјету бити модел ни реплика Сервантесовог јунака) ,неки враг, или његов сродник ,не дају ми мира ,па, и даље отвореног ума ,ока и слуха , у овом лудом времену покушавам оцјенити,процјенити и сагледати- шта се догађа,куд то иде и камо то води .
Јако пуно је сцена , дешавања,Потемкинових села,,илузија ,трговаца маглом и пред храмом,играча и магараца,илузиониста и шибицара,кибицера и преобраћеника и правих и лажних,кукавеља и кукавица,јајара и лезилебовића, подрепних мува и зунзара, балегара и крпеља, свега –баш свега , али ни на видику неког ко би клупко почео одмотавати, ко би Гордијевски разрешио многе чворове, ко би бар личио на Диогена , Гандија ,Гарибалдија па и неким другима из млађаних дана . Ни наслутити.
