Према подацима Митрополије Карловачке 1905. годинде православна црква у Дивоселу саграђена је 1840. године .То је била несолидна грађевина која је одолијевала зубу времена неколико деценија.
Године 1872. црква је обновљена .Израђена је у облику лађе.У документима се спомиње и парохијални храм у Читлуку саграђен 1872. године и парохијални храм у Почитељу саграђен 1725.године.Тада је Дивосело било парохија прве класе .Црква у Дивоселу имала је и парохијални дом,а пароха је плаћала земањска влада 400 круна.
Црква у Дивоселу имала је и своју црквену општину.Предсједник црквене општине у Дивоселу био је Пеко Станић ,а перовођа Стево Обрадовић тзв.Папа Стево Ћурин.
Црква је имала своје имање:ливаде,оранице и гајеве,а приходи са ових имања служили су за одржавање цркве.Новац од прихода чувао се под тзв."тробрављем"(остава са три браве).
Свештеник цркве у Дивоселу био је Јован Богдановић рођен у Грачацу 1842.године.Он је написао књигу "Летопис Дивосела" .
Значај и улога цркве у то вријеме био је велики.Свештеник је у цркви крстио новорођену дјецу,обављао вјенчања,вршио вјерске обреде поводом црквених празника,док је наставу вјеронаука са школском дјецом изводио у основној школи.Вјерске обреде приликом сахране обаваљао је у кући умрлог и пригодом сахране.
Како се види ,црква није била само храм религије него и једна школа народа у којој су људи могли да сазнају све о својој земљи.Свештеници су били школовани људи са свршеном богословијом и зато су они одиграли видну улогу у културном уздизању свога народа.
Црква у Дивоселу носи име храм Рођења Пресвете Богородице или познатије у народу Мала Госпојина и слави се као слава села 21.септембра
Црква је страдала током Другог свјетског рата ,а после девастирана.
Монографија Дивосела
1527-1945
Дане Рајчевић
Године 1872. црква је обновљена .Израђена је у облику лађе.У документима се спомиње и парохијални храм у Читлуку саграђен 1872. године и парохијални храм у Почитељу саграђен 1725.године.Тада је Дивосело било парохија прве класе .Црква у Дивоселу имала је и парохијални дом,а пароха је плаћала земањска влада 400 круна.
Црква у Дивоселу имала је и своју црквену општину.Предсједник црквене општине у Дивоселу био је Пеко Станић ,а перовођа Стево Обрадовић тзв.Папа Стево Ћурин.
Црква је имала своје имање:ливаде,оранице и гајеве,а приходи са ових имања служили су за одржавање цркве.Новац од прихода чувао се под тзв."тробрављем"(остава са три браве).
Свештеник цркве у Дивоселу био је Јован Богдановић рођен у Грачацу 1842.године.Он је написао књигу "Летопис Дивосела" .
Значај и улога цркве у то вријеме био је велики.Свештеник је у цркви крстио новорођену дјецу,обављао вјенчања,вршио вјерске обреде поводом црквених празника,док је наставу вјеронаука са школском дјецом изводио у основној школи.Вјерске обреде приликом сахране обаваљао је у кући умрлог и пригодом сахране.
Како се види ,црква није била само храм религије него и једна школа народа у којој су људи могли да сазнају све о својој земљи.Свештеници су били школовани људи са свршеном богословијом и зато су они одиграли видну улогу у културном уздизању свога народа.
Црква у Дивоселу носи име храм Рођења Пресвете Богородице или познатије у народу Мала Госпојина и слави се као слава села 21.септембра
Црква је страдала током Другог свјетског рата ,а после девастирана.
Монографија Дивосела
1527-1945
Дане Рајчевић
Нема коментара:
Постави коментар