Како је овај текст намјењен младима и онима који се још таквим осјећају,не желим да се лажемо, наслов је ментална „клин чорба“.
Нешто, а враг би га знао шта је то,не дозвољава ми да оно мало преосталих вијуга не захрђају и да се на њима увати паучина. Иако сам, још почетком деведесетих, бацио копље у штурц(јер нисам хтио у реалном свјету бити модел ни реплика Сервантесовог јунака) ,неки враг, или његов сродник ,не дају ми мира ,па, и даље отвореног ума ,ока и слуха , у овом лудом времену покушавам оцјенити,процјенити и сагледати- шта се догађа,куд то иде и камо то води .
Јако пуно је сцена , дешавања,Потемкинових села,,илузија ,трговаца маглом и пред храмом,играча и магараца,илузиониста и шибицара,кибицера и преобраћеника и правих и лажних,кукавеља и кукавица,јајара и лезилебовића, подрепних мува и зунзара, балегара и крпеља, свега –баш свега , али ни на видику неког ко би клупко почео одмотавати, ко би Гордијевски разрешио многе чворове, ко би бар личио на Диогена , Гандија ,Гарибалдија па и неким другима из млађаних дана . Ни наслутити.
Истина, уз помоћ времена,тамо гдје се нијесам надао,у року који је преко свих очекивања-историјска сцена се мјења. Али, то је у оквирима задатих историјских преформанси и резултат је чињеница- што је неко неког потцјенио,унапред се злурадо радовао,побједу прије времена славио па се заје.ао. То више спада у категорију последица глупости пре него инвенције , те сходно томе очекивани или неочекивани резултат .
Али сам одскора пријатно изненађен сазнањем о постојању масовног настојања младих да своја знања и сазнања учине доступним и јасним, да суштину проблема представе на начин који се прима савременог гледаоца и слушаоца , више објекте него субјекте политичке сцене,са очигледном намјером- да их од објекта претворе у актере.
Дио тог вјетра донио је на ове просторе госп. Малагурски,сада аутор на ТВ Хеппи емисије „Револуција“. Прво и пријатно сусретање са његовим радом и вјетром који нам доноси био је филм „Тежина ланаца“.
Јасан је у изражавању, па оно о чему говори скоро је карикатурално,али тачно,без замагљивања суштине ,да , и оном за којег кажу да му је ИQ око половице стандарда, не треба понављати –а то је чињеница- да смо упали у ропство финансијској олигархији и да смо у положају робова ,са привидом нешто љепшим, али суптилнијим.
Не треба бити стручњак да би се уочило да нешто није у реду.Стручњаци су ту виде гдје је проблем настао, како га исправити -да би било у реду.
Елем , зар није чудно и неприродно али и неприхватљиво да дуг (новчани) што га више отплаћујеш постаје већи,па да камата постане вишетруко већа од самог дуга који је као позајмица учињен .Реалност је да власник капитала рекетила дужника на хиљаде начина, да га држи за гушу и даје му да дихуће тек толико да не крепа ,док се то њему не прохтије.
Да је мјера превршила дару говоре чињенице- да се и слуге које газде (власници капитала) ангажују ,понашају као недодирљиви .
Џаба ти што си први у најјачој држави на свјету, од чијег мига зазиру милијарде сиротиње диљем свјета,ако оном службенику финансијске институције на његово бахато и расипничко понашање у упропашћивање туђе често крваво стечене имовине-можеш и смијеш упутити само рјечи јавног пријекора.
Шта је то, која је то власт и економија кад један брокер може својим ћеифом(некажњено) да заје.е економију неколико држава .Одговор: шпекулативна,ћеиф економија,па му се .ебе на то шта о том мисле и раде они који умишљају да владају народом и економијом „својих држава“.
Какве су то полуге у рукама обичног слуге-службеника, који може да даје лажне финансијске координате финансијским токовима о вредности еуро-борда или како ли се то већ зове и исмијава све који мисле да владају.
Које ли су тек моћи и полуге у рукама власника капитала , а који су узгред изгубили све цивилизацијске критерије.
Људи ,збир оног што називамо човјеком,еј.схватате ли ЉУДИ гладују ,пате ,умиру болују у масама да их и не броје,не пописују .Употребљавају их на тоне у економским и друштвеним експериментима –ратови,режими,вакцине –без права ни на епитаф, а цјеле државе ,владе , међународне организације се дижу и употребљавају у заштити и спашавању нечега што је у еволуцијском процесу зацртано али се не допада неком свјетском робовласнику, а да и не говоримо о соцјалној употреби слободног капитала или пренамјени у корист човјека.
Е- младежи и младости . Натјерујете дједове и бабе да потрче- иако су то давно престали .Ваша способност да срцем нађете пут и брзина којом то чините
намеће бригу да успут не настрадате,да се не изгубите на том путу,да не улетите у замке које су одавно и вјешто постављене за оне који би хтјели да напусте –задати правац .
Тако и мене поменути несташко натјера да успоставим угашена струјна кола у кефалу- па се јавише нека ,рекао бих, можда корисна, размишљања која би могла бити од помоћи у дефинисању рјешења уоченог стања и проблема:
- сваки друштвени механизам има свој рок трајања .Истеком рока употребе постаје најпре баласт а потом отров-ма како лијепу и привлачну амбалажу имао,
- природно је да је навику и свјест људи-најтеже мјењати,па успјех у увјеравању да је то потреба у њиховом интересу-прави и први је корак без кога су сви напори осуђени на неуспјех,
- да најтеже препреке у промјени свјести долазе из погрешног, и у дугом трајању , усмјеравања и зомбирања .Па открити код саговорника гдје се он ту налази-први је корак у савладавању индивидуалних препрека,
- да мудрости и српљења није никад превише.Потврђује је народна изрека „Силом баба неће ни у рај“,
- поштујући другу изреку ;“ ко је на брду види даље од оног под брдом“,треба указати повјерење у образовање,интелигенцију( не у дипломе) и елоквенцију младих, не користити их као поштапалицу или маску,
- треба се радовати њиховој алтруистичкој борби,помагати им ,савјетовати их кад то они затраже, а не подметати им ногу и неосјећати се од њих угроженим (сјетимо се понекад себе из млађих дана –па ће и нама док смо још овдје бити боље) .
- све горе наведено важи уз један битан услов ,да неко од „маторих“ не укења ствар-па зарати-.па опет буде -бјежте пете .асра вас .узица
У тој жељи да се не изгубе и улете у замке –покушаћу у неколико наредних редова да укажем на генезу проблема , технику и посијане замке.
Савремене финансијске институције и институти дугују свој почетак релативно малој заједници,према којој је окружење врло дуго имало језиво сегрегацијски став( без права на непокретности-као тадашње мјерило вредности и основу владања,без права на стално настањење-као основе привилегија и заштите),која у складу са правилима преживљавања изграђује своја мјерила вредности, схватања, и друштвене институције нужне у процесу опстанка , а која су често значајно и битно одударала од важећих у окружењу. У том контексту сама свијест да је њихово( дозвољено од окружења) само оно што имају у глави и (понекад) само покретна имовина, су разлози за развој оног што им у опстанку и евентуалном напредовању помаже(несразмјерно окружењу). На првом мјесту је ту образовање и практичне вјештине везане за економију са покретним добрима ,стицању,одржању и увећању и успостављању веза и механизама са ненаклоњеним окружењем, из којег у и којем то треба реализовати.
Истовремено и окружења доживљавају промјене,па институције и институти који су били основе владања и власти ,то више нису или губе дотадашњи значај.Управљачи уочавају вредности и предности , а нарочито резултате (кеш-злато) туђег умјешног управљања покретном имовином , па често силом , а временом и милом,посежу за тим“резултатима“.
Историјски гледано настаје спрега власти и капитала,у којем сваки партнер жели да добије више а уложи мање. У тој игри (ловца и ловине) развијају се институције финансијског система у којој су управљачи капиталом, због сталног успона у образовању,затворености групе и система и прекомјерних уступака партнера управљача народом- власти- почињу бивати у предности те су себи обезбедили недодирљивост и апсолутну слободу да чине што им као здрава или незрава мисао,падне на памет , а да (лоше ) последице сносе други.Па и ловац, временом, постаје ловина и жртвом оног ко је некад био ловина.
Паралелно се одвија процес отварања и ширења првобитне групе управљача капиталом, од које све почиње- али правила,привилегије и „вучена“ права остају зацементирана као поуздана и корисна- за управљаче капиталом .
У историјском процесу,генетика и друштвени утицај, мјењају односе сегрегацијског окружења и дискриминисане мањине , до међусобне апсорбције, али остају симболи,језик,рјечи и појмови настали у протеклом периоду развоја,што понекад има нежељене послиједице. Тако у свијести ,за новчане институте и институције остаје синоним давидова звјезда или троугао са оком. Али, та иста звјезда остаје идентификацијски симбол за културолошку разлику у окружењу са којима дјеле исту соцјалну судбину , која је такође задржало симболе идетификације из времена подвојености ,уз изгубљено сјећање о претцима из тог времена , али и уз велико питање- да ли уопште имају и колико генетске везе са онима који су тај симбиол задржали- као потсјетник на извориште монетарно финансијских институција.
Повремене,оправдане или не, побуне против оних који су се у управљању капиталом отргли свим уобичајеним корективним нормама,као израз политичког дјеловање друштвених заједница,.што због свјесног усмјеравања у ћорсокак,што због ефекта бумеранга у сажимању и свођењу на симболику-заставе , знамења у међусобној борби у разријешењу друштвених противурјечности- доводе до апсурда и цивилизацијских катастрофа
Тако и јадни зеко спасавајући се од процеса-шкопљења волова- апропо тога - рече : док ја докажем оној будали да нисам во –јајца одоше .
Е, тако нам и ова младеж ,уз нашу жељу, њиховом презентацијом сазнања, дадоше домаћи задатак- да без грешке уочимо -шта се стварно дешава,према чему и коме треба усмјерити енергију за промјене , без пуно празних ходова , лутања и расипања –па је реално очекивати и добре резултате .
За крај, опрез . И хришћанство је свој пут започело као борбена идеологија против римског царства...
Милан Почуча
Нема коментара:
Постави коментар