Мој први сусрет са чоеком из тога краја Лике бијо је у другом разреду основне, када је у Папучку школу доша учитељ Никола Кричковић. Бијо је још момак. Предава је разредну наставу. Сви смога обожавали. Фискултуру је са нама обављао мимо наставног и суопарног плана образовања.То су биле игре са лоптом, бућање и оно што сам ја највише волијо уметање. Оста је са нама само једну годину, довољно да остане незабораван.
У Метку у петом разреду су ме дочекали: Никола Станић Медачкa легенда. Бијо је директор школе, ауторитет Медачке општине и свима 2. ћаћа. Тако се и понашао дјелећи нам непроцењиве савете а и "заушке" кад затреба.
Други је бијо аутритативни Илија Вујновић непревазиђени наставник математике и физике. Његова предавања су трајно усмерила ток мога даљег образовања.
