Ових дана обишао сам село Дивосело. Моја туга и бол за несталим народом племенитог, антифашистичког Дивосела је неизмјерна. Све је пусто, нигдје ништа, нема кућа ни огњишта. Гдје је наше Дивосело, гдје су драге баке наше и дједови с косом бијелом, зар и они живот дадоше у пламену с Дивоселом. У Дивоселу, том великом лијепом селу са својим заселцима, укључујући Читлук и Орнице, некада је живјело 2.800 становника, а сада живе душе нема због људске немани.
