У јами званој Јамина изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи задарски спелеолози открили су стотине лубања и костура у наносу шљунка и земље.
Наша највећа планина Велебит честа је мета планинара и спелеолога. На Анићакуку алпинисти тренирају прије одласка на Европске и изваневропске планинске врхове, а бројни спелеолози завлаче се у њедра опјеване планине, претражујући њене спиље, јаме, вртаче и поноре.
У једном таквом походу скупина спелеолога задарског планинарског друштва "Пакленица" спустила се у јаму изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи. Задарски спелеолози, предвођени 32-годишњим Иваном Лукићем, пошли су трагом прича становника велебитских села и заселака да је та јама, у народу звана " Јамина", без дна и да су у њу за вријеме Другог свјетског рата усташе убацивали своје жртве. На тај су начин жељели уништити трагове својих злочиначких похода, јер су били увјерени да је јама, иако није можда без дна, довољно дубока да се у њу нитко неће никада спуштати или да ће лешеви доспјети подземним водама чак до мора.