У јами званој Јамина изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи задарски спелеолози открили су стотине лубања и костура у наносу шљунка и земље.
Наша највећа планина Велебит честа је мета планинара и спелеолога. На Анићакуку алпинисти тренирају прије одласка на Европске и изваневропске планинске врхове, а бројни спелеолози завлаче се у њедра опјеване планине, претражујући њене спиље, јаме, вртаче и поноре.
У једном таквом походу скупина спелеолога задарског планинарског друштва "Пакленица" спустила се у јаму изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи. Задарски спелеолози, предвођени 32-годишњим Иваном Лукићем, пошли су трагом прича становника велебитских села и заселака да је та јама, у народу звана " Јамина", без дна и да су у њу за вријеме Другог свјетског рата усташе убацивали своје жртве. На тај су начин жељели уништити трагове својих злочиначких похода, јер су били увјерени да је јама, иако није можда без дна, довољно дубока да се у њу нитко неће никада спуштати или да ће лешеви доспјети подземним водама чак до мора.
- Биле су то стравичне приче, да је у њих било тешко повјеровати - рекао нам је Иван Лукић, уз напомену да му се коса дизала када је и слушао да је у јаму у једноме маху побацано чак 180 људи.
Касније су се Иван Лукић и његови другови Жељко Беванда (18), Марио Дражевић (26), Синиша Суботић (23) и Предраг Куртин (18) увјерили да је истина оно што народ прича. Наиме, када су се спустили на дно јаме и око себе освјетлили, угледали су језив призор: из насипа шљунка и земље вирили су људски костури.
- У јаму смо ушли у 11 сати навечер, а изашли смо сутрадан у 6,30 сати, па смо имали довољно времена да је претражимо и увјеримо се у оно што смо чули. Око нас су стршиле људске кости на којима су се очитовали трагови насиља. На неким лубањама су се распознавали трагови оштрих предмета или тупих удараца, што потврђује приче да су несретни људи завршили живот на најсвирепији начин. Према ономе што смо видјели, може се закључити да је у јами смрт нашло чак више од 180 људи - каже Иван Лукић.
Јама је дубока 75 метара. На врху је промјера пет-шест, а на дну десетак метара. У Јаму се први спуштао Иван Лукић. На 51. метру наишао је на косо положену полицу. До те дубине јама се спуштала окомито, а даље, до 75. метра, под кутом од 75 ступњева. У јами су спелеолози открили и спиљу дужине педесетак метара у којој нису нашли ништа осим сталактита и сталагмита.
Са собом смо понијели храну и опрему као даћемо у јами боравити неколико дана. Међутим, јаму смо истражили само за једну ноћ - истакао је вођа спелеолошке екипе.
Иначе, задарски спелеолози за собом имају педесетак похода у подземље. Знали су у земљиној утроби боравити и по неколико дана, живећи у врло оскудним увјетима. Највећа дубина коју су постигли је 210 метара у јами Муне у Истри. Јама је још дубља, али задарски спелеолози даље нису могли јер нису имали потребну опрему. Истичу да им је ипак најзначајнији потхват истраживања Јамине у Велебиту, јер су на тај начин потврдили истините приче у које многи нису вјеровали. Догађај је, наиме, толико страшан да четири десетљећа послије постаје невјеројатан.
У јами је на најстрашнији начин нашло смрт 180 становника личких села Почитеља, Дивосела и још неких, у првим данима усташке страховладе. Јадно становништво, махом старци, жене и дјеца, покушали су избећи прогоне и покоље, али су их у Велебиту пресрели усташе и све поубијали. Неке су и живе бацали у јаму.
И данас су жива сјећања старијих становника подвелебитског мјеста Трибањ Шибуљина о томе како су усташе бацали своје жртве у ту јаму. И у личким мјестима Почитељу и Дивоселу сјећају се страшног покоља у Велебиту. Пошли смо трагом тих прича и у разговорима са свједоцима злочина и родбином страдалих слушали приче страве и ужаса".
А. Ивковић ("Вечерњи лист", Загреб, 28. и 29. 6. 1980)
Преузето из путних записа Епископа Атанасија Јевтић Од Косова до Јадовна
Јама Јамина се налази између села Љуботићи и Ливадице.
Фотографију јаме можете видјети на слиједећем линку
http://www.panoramio.com/photo/62730503
Координате јаме Јамине су
44° 23' 5.57" N15° 19' 23.17" E.
Наша највећа планина Велебит честа је мета планинара и спелеолога. На Анићакуку алпинисти тренирају прије одласка на Европске и изваневропске планинске врхове, а бројни спелеолози завлаче се у њедра опјеване планине, претражујући њене спиље, јаме, вртаче и поноре.
У једном таквом походу скупина спелеолога задарског планинарског друштва "Пакленица" спустила се у јаму изнад Трибња Крушчице код засеока Љуботићи. Задарски спелеолози, предвођени 32-годишњим Иваном Лукићем, пошли су трагом прича становника велебитских села и заселака да је та јама, у народу звана " Јамина", без дна и да су у њу за вријеме Другог свјетског рата усташе убацивали своје жртве. На тај су начин жељели уништити трагове својих злочиначких похода, јер су били увјерени да је јама, иако није можда без дна, довољно дубока да се у њу нитко неће никада спуштати или да ће лешеви доспјети подземним водама чак до мора.
- Биле су то стравичне приче, да је у њих било тешко повјеровати - рекао нам је Иван Лукић, уз напомену да му се коса дизала када је и слушао да је у јаму у једноме маху побацано чак 180 људи.
Касније су се Иван Лукић и његови другови Жељко Беванда (18), Марио Дражевић (26), Синиша Суботић (23) и Предраг Куртин (18) увјерили да је истина оно што народ прича. Наиме, када су се спустили на дно јаме и око себе освјетлили, угледали су језив призор: из насипа шљунка и земље вирили су људски костури.
- У јаму смо ушли у 11 сати навечер, а изашли смо сутрадан у 6,30 сати, па смо имали довољно времена да је претражимо и увјеримо се у оно што смо чули. Око нас су стршиле људске кости на којима су се очитовали трагови насиља. На неким лубањама су се распознавали трагови оштрих предмета или тупих удараца, што потврђује приче да су несретни људи завршили живот на најсвирепији начин. Према ономе што смо видјели, може се закључити да је у јами смрт нашло чак више од 180 људи - каже Иван Лукић.
Јама је дубока 75 метара. На врху је промјера пет-шест, а на дну десетак метара. У Јаму се први спуштао Иван Лукић. На 51. метру наишао је на косо положену полицу. До те дубине јама се спуштала окомито, а даље, до 75. метра, под кутом од 75 ступњева. У јами су спелеолози открили и спиљу дужине педесетак метара у којој нису нашли ништа осим сталактита и сталагмита.
Са собом смо понијели храну и опрему као даћемо у јами боравити неколико дана. Међутим, јаму смо истражили само за једну ноћ - истакао је вођа спелеолошке екипе.
Иначе, задарски спелеолози за собом имају педесетак похода у подземље. Знали су у земљиној утроби боравити и по неколико дана, живећи у врло оскудним увјетима. Највећа дубина коју су постигли је 210 метара у јами Муне у Истри. Јама је још дубља, али задарски спелеолози даље нису могли јер нису имали потребну опрему. Истичу да им је ипак најзначајнији потхват истраживања Јамине у Велебиту, јер су на тај начин потврдили истините приче у које многи нису вјеровали. Догађај је, наиме, толико страшан да четири десетљећа послије постаје невјеројатан.
У јами је на најстрашнији начин нашло смрт 180 становника личких села Почитеља, Дивосела и још неких, у првим данима усташке страховладе. Јадно становништво, махом старци, жене и дјеца, покушали су избећи прогоне и покоље, али су их у Велебиту пресрели усташе и све поубијали. Неке су и живе бацали у јаму.
И данас су жива сјећања старијих становника подвелебитског мјеста Трибањ Шибуљина о томе како су усташе бацали своје жртве у ту јаму. И у личким мјестима Почитељу и Дивоселу сјећају се страшног покоља у Велебиту. Пошли смо трагом тих прича и у разговорима са свједоцима злочина и родбином страдалих слушали приче страве и ужаса".
А. Ивковић ("Вечерњи лист", Загреб, 28. и 29. 6. 1980)
Преузето из путних записа Епископа Атанасија Јевтић Од Косова до Јадовна
Јама Јамина се налази између села Љуботићи и Ливадице.
Фотографију јаме можете видјети на слиједећем линку
http://www.panoramio.com/photo/62730503
Координате јаме Јамине су
44° 23' 5.57" N15° 19' 23.17" E.
Нема коментара:
Постави коментар