Чујмо стога Драгу Свјетличића -бријача из Добоја-што каже о Велебитској "долини смрти" :
"Казнионца у Госпићу била је сабирна станица за оне Србе из Хрватске,који су од месних власти били одређени за Велебит.За време мога боравка у овој казнионици,од како сам 9.августа доведен,па до 25.августа 1941.године,формиран је свакога дана у казнионичком дворишту по један транспорт за Велебит.Сваки пут је у транспорту било од 800 до 1200 људи.
Они су везани два по два жицом,а затим су спојени једним ланцем по средини поворке.Сваку вечер враћали су се усташки пратиоци у казниону,носећи собом оне спојне ланце,које су сутрадан употребљавали за следећи транспорт.На овакав начин одведено је за мога боравка 18000 Срба,који су на Велебиту убијани тврдим предметима по глави,а затим бацани у један дубок амбис међу стенама.Дана 24.августа 1941.године формиран је нови транспорт од 900 Срба,међу којима сам и ја био.Пошто смо страховито стегнути жицом и свезани спојним ланцем и када је све било спремно за полазак,стигла је изненада наредба да транспорт не креће.Усташки крвници су били страшно озлојеђени на ово наређење,а главни везивач неки Ивица јадиковао је:"Зар смо се бадава мучили док смо их везивали!Нека их сада одвезује ко хоће!"Најзад су одвезали неколицину Срба,а ови остаале,па су нас сутрадан спровели возом за Јасеновачки логор.Исти овај усташки крволок Ивица,коме незнам презимена,рекао нам је за време путовања у возу:"Захвалите Богу што нисте отишли у Велебит.Јер да сте отишли тамо,сада бисте били на небу."
Преузето из књиге Хрвати у светлу историјске истине
Аутор : Велиша Раичевић Псуњски
"Казнионца у Госпићу била је сабирна станица за оне Србе из Хрватске,који су од месних власти били одређени за Велебит.За време мога боравка у овој казнионици,од како сам 9.августа доведен,па до 25.августа 1941.године,формиран је свакога дана у казнионичком дворишту по један транспорт за Велебит.Сваки пут је у транспорту било од 800 до 1200 људи.
Они су везани два по два жицом,а затим су спојени једним ланцем по средини поворке.Сваку вечер враћали су се усташки пратиоци у казниону,носећи собом оне спојне ланце,које су сутрадан употребљавали за следећи транспорт.На овакав начин одведено је за мога боравка 18000 Срба,који су на Велебиту убијани тврдим предметима по глави,а затим бацани у један дубок амбис међу стенама.Дана 24.августа 1941.године формиран је нови транспорт од 900 Срба,међу којима сам и ја био.Пошто смо страховито стегнути жицом и свезани спојним ланцем и када је све било спремно за полазак,стигла је изненада наредба да транспорт не креће.Усташки крвници су били страшно озлојеђени на ово наређење,а главни везивач неки Ивица јадиковао је:"Зар смо се бадава мучили док смо их везивали!Нека их сада одвезује ко хоће!"Најзад су одвезали неколицину Срба,а ови остаале,па су нас сутрадан спровели возом за Јасеновачки логор.Исти овај усташки крволок Ивица,коме незнам презимена,рекао нам је за време путовања у возу:"Захвалите Богу што нисте отишли у Велебит.Јер да сте отишли тамо,сада бисте били на небу."
Преузето из књиге Хрвати у светлу историјске истине
Аутор : Велиша Раичевић Псуњски
Нема коментара:
Постави коментар