Kако је мој дјед Јанко правио грабље

Мој покојни дјед  Јанко,као и већина мушкараца у Дивоселу,обављао је готово све послове неопходне сеоском домаћинству.Био је колар,столар,тесар,ковач,пчелар... Као дјете волио сам да гледам како кује потковице и поткива кобиле Лису и Брњу...Сам,без ичије помоћи.Али од свега највише ме импресионирало како прави грабље за сјено.Грабље су рађене искључиво од дрвета,без употребе ексера.Понекад,љети,кад је дјед чувао краве,ишао сам с њим.И учио...Дјед би,кад нађе погодну грану за израду зубаца за грабље,грану отсјекао,ставио на најближи трн поред пута и оставио да се суши.Зупце за грабље израђивао је искључиво од суве дреновине.Кад се гране осуше из џепа би извадио нож коричаш,који је сам исковао и насадио на овнујски рог,те вјештим покретима правио зупце.Један по један је стављао у џеп капута...

Кад уђе у неки љескар није се враћао празних руку.Увјек је доносио неку држалицу.За лопату,за брезову метлу,за виле,грабље...Грабље су рађене од три врсте дрвета.Грабљиште од суве љесковине,брдо од сирове липовине и зупци од суве дреновине.Грабљиште је радио на два начина.Кад  нађе природно рашљасто стабло љеске погодно за грабљиште,однио би га кући,објесио под стреву тако да га заштити од кише и сунца и оставио да се природно осуши.Ако је грабљиште радио од равне љесковине ,на око 70-ак цм од тањег краја, дјед би жицом направио прстен око држалице и чврсто га стегнуо.Затим би расцјепио грабљиште по половини,дакле преко срца,све до мјеста на којем је прстен од жице,који спречава даље цјепање.У расцјеп би ставио дрвени клин како би грабљиште добило потребну  форму и оставио га да се тако осуши.Кад дође личка зима,кроз подне кад напоји стоку,дјед би узимао алат у руку и правио грабље.Најприје би користећи пођељач,рашпу за дрво и свој незаобилазни коричаш,који је увијек био на дугој теркији да га не изгуби,урадио грабљишта.На крају би грабљишта изглачао комадићем стакла.Пошто су дренови зупци за грабље већ одавно спремни чекали на уградњу,а и грабљишта су била готова,дјед би слиједећег дана,опет кроз подне кад напоји и нахрани стоку,узимао сикирицу у руке и одлазио у гај да одсјече липу од које ће урадити брдо за зупце.За сат два,кроз цјелац до кољена,дјед би се с липом на рамену  враћао кући.Липу би исјекао на потребне дужине.Брадвиљом би отесао четвртку коју  би потом уздужно преко срца расцјепио по пола.Добијене комаде би однио у ганак који се налазио с десне стране улаза у кућу.Уредно би их сложио на банак гдје су комади чекали на даљу обраду.Дјед би узимао у руке пођељач,ручну блању,сврдло...Убрзо би од грубе липове четвртке на банку стајало фино обрађено брдо за грабље.Потом би размјерио рупе за зупце и избушио их финим ручним сврдлом.Са бочне стране би глијетом ископао двије рупе преко којих се спајају брдо и грабљиште.Потом би пажљиво поставио зупце у припремљене рупе и брдо са зупцима објесио на греду у топлој кухињи.Под утицајем топлоте липа се брзо сушила.Долазило је до утезања липовог дрвета тако да су дренови зупци били чврсто заробљени и нису могли испасти нити се ишчупати из брда.На крају би још једном фино изједначио дужину зубаца и све спојио са грабљиштем.Грабље су биле готове.Тако је мој дјед Јанко правио грабље за сјено.