Без предубјеђења у дневно политичком смислу и фрустрације због, не тако давних дешавања мени и мом народу, као основних и утохтоних становника простора ,које се у разним временима за нијанску различито називају , мислим да је време да се сад јасно ,правно у складу са оним што се у струци права зове међунардни појмови , институти, јавног и приватног права- разматра простор Далмације ,Лике , Баније , Кордуна , Славоније (уже и Славонске посавине),Барање и Срема(западног)- самог по себи ,независно од свих других облика и прошлог и садашњег и будућег организовања тог простора . То истичем као наслиједник у имовинско правном смислу, следбеник , баштиник и заточник културе и традиције предака, са осталима баштиницима предака и потомцима Крајишника, које су чинили Крајином оним што ју је чинило посебном и одвајало од других простора , са којима је данас, нажалост , саставни дио ентитета Хрватске.
Историчари (ако нису само политички приучени) имају и документе и јасну слику и чињенице- да Крајина никада ни једним правним актом (а постоји у времену кад су Државе као друштвене творевине јасно формулисане ,детеминисане и са јасним прерогативима и облицима располагања територијом) није правним послом –правно валидним –постала дио тог простора .
Правна празнина или правно ништавне радње не пружају несавјесном држаоцу правну сигурност- и увјек се може истаћи захтјев за поврат у пређашње- правно валидно стање.
Детаље ,документе „папире“за Арбитражни,Судски и др.поступак-историчари и у архивама могу да нађу на претек, а спецјалисти за међународно право имају довољно материјала да то себи и другима учине јасним и увјерљивим – те у складу са тим -Међународне организације и органи укључујући и ЕУ треба да заузму став да тим просторима и на том простору једини и правни политички субјект могу бити и јесу потомци Крајишника ,уз поштовање основних људских права недомицилном становништву,( које су брутално демографском политиком разни режими удомили на те просторе ,или економски мотивисани- сами направили тај избор)- што укључује и самосталан избор облика државног и друштвеног уређење и уласка у те односе по сопственом избору са етничким и другим групама невезано за териториј које те друге групе заузимају .
Лаички једноставно речено,али неспорно, Војна Крајина као институт,територијлно, организационо-био је посебан ентитет Аустро-угарске државе , а остали простори данашње Хрватске и то чак и не сви јер су били под туђом јурисдикцијом, правним послом Пактом Конвентом- везани са Угарску. Промјеном међународних односа Угарска је у брак са Аустријом , у гепеку понијело оно што је прије уступања суверенитета Угарској имало елементе Хрватске државе . Ту ни по топонимима ни катастарски није било ни педља на којем је Аустрија формирала Крајину. Хисторијски нокдауни ,непостојање стварне власти на неком простору ,превазилазе се правним категоријама – признавањем неке дрзаве ,мировним и сл. Конференцијама и одлукама на њима, билатералним споразумима заинтересованих држава . Таквих докумената који би дали правно упориште за својатање тог простора прије оснивање Војне крајине –није било . То је време и сцена интензивног турског освајања . Заустављањем продора –стварају се услови и потписује се и мир у Сремским Карловцима . Крајина временом , од Румуније до Далмације по сегментима се према потребама Беча трансформише .. Успут се дешавају и соцјалне и друге промјене .Али племство Угарске из околине Карловца и Загорја покушава ушићарити па од Беча у више наврата мољакају да им се даду простори Крајине . Беч то никада није дозволио- и доноси посебан Статус Валахорум којим се у преосталим дјеловима Крајине уредују положа и Крајине и Крајишника . Да би себи дао неки значај –данас би рекли виртуалан- Загребачки Сабор –неког политички недефинисаног простора ,као данашње НВО ,ни покрајине ,ни области, ни протектората доноси Влашки закон –који им је касније неки правни основ на који се позивају . А колико су били државотворни елемент говори илустрацијија односа којим су нам на часовима повјести они пунили главу о свог ропском положају у унији са Угарском : Бан кога је Пешта постављала над осталом просторима (,а Рјеком су директно управљали ) Куен Хедрвари , приликом дочека високе Државне делегације Угарске посебно је из Мађарске довезао неколико вагона земље и просуо по загребачком колодвору ,да би у званичном обраћању јасно и гласно рекао – „Ви ходате по Мађарској земљи“.
Да би од слуге ,па и на свом- постао господар,то се може превратом, али међународна правила налажу „признања „ „сукцесије „ правне следбенике –који преузимају права али и обавезе“.
Као послиједица И. Св. рата ,следи распад Аустроугарске . Група политичара из Загреба доноси одређене „прокламације“ и сл. Не постоји ни један докуменат о правном уређењу јасно дефинисаног ентитета који је постојао у претходној држави. Чак и примјеном природног права ,ти простори и народ не улазе у државни Ентитет било ког облика Хрватске државе те распадом тог облика (Краљевина СХС и Краљевина Југославија ,прелазног НДХ облика ,и Соц. Југославије) ,поврат у државотворни облик ,на којем се заснива сукцесија – нема основа да простори поменути у уводу буду део неког новог ентитета супротно вољи аутохтоног становништва тих простора.
Без значаја су за међународне односе унутрашње нормативно уређење – што унутрашњим уставом су Репулике уређене као државе,тим прије што је одлукама АВНОЈа,изричито утврђен суверенитет НАРОДА а не територије . Рекло би се да је ништаван и унутрашњи акт Устав СФРЈ,којим се Републике проглашене Државама, јер је донет супротно слову и смислу Одлукама АВНОЈА..Није проведен ни поступак међународног признавања сваке по на особ таквих држава, да би у међународним размјерама то могло да произведе правно релевантне послиједице.
Оно што је се десило по принудном окончању грађанских ратова – то је дневно политичка одлука свјетских моћника који су диктирали политичком сценом. То свјетски правници знају и да би избјегли прави правни одговор иду на процес увођења региона Балкана у ЕУ са дефинисањем истих негдје између државе и покрајине.
Чак и у тим условима ,Крајина као ентитет, коју су УН ставиле својим актима под свој патронат и надзор, и у ту сврху разоружали војску Крајине -силом је уништена – а од стране УН нема акта којим признају пораз, ни на било који начин не окончавају правно преузету обавезу или посао и како год га називају .За источну Славонију –правни послом се окончава ствар – документима о мирној реинтеграцији .
Нека УН кажу да су поражени –онда по правилима ратовања и конвенцијама знамо шта нам је чинити . Овако, потукли су УН(или се она лицемјерно повукла не извршавајући преузету обавезу) а нас протјерали и опљачкали – наше непокретности присвојили ,држе нас на оку и зубу . Елементима двоструких аршина креатори свјетске политике даве нас ко змија жабу да не предузимамо било какве кораке природне и нужне одбране ,надајући се да ће своје интересе већ задовољити –а право и правда постоје само за њих и ко се њима допада. Требало би историју ипак схватити као учитељицу живота . Историјске супротности, неинтелигентне манипулације друштвима и народима, нажалост, кад избију на површину испоље се и еруптирају несразмјерно реланим супротностима и разлозима . Тада манипулатори и „пресери“ измакну своју г.... а гаће окрваве по правилу који нису најчешће ни свјесни шта их је снашло(а ни лук јели ни лук мирисали).
Па да нам се то и овај пут не деси , уложимо знање и енергију да сунце правде за којом вапијемо огрије и дефинитивно Крајину упишемо у своју Тапију .
Милан Почуча
Историчари (ако нису само политички приучени) имају и документе и јасну слику и чињенице- да Крајина никада ни једним правним актом (а постоји у времену кад су Државе као друштвене творевине јасно формулисане ,детеминисане и са јасним прерогативима и облицима располагања територијом) није правним послом –правно валидним –постала дио тог простора .
Правна празнина или правно ништавне радње не пружају несавјесном држаоцу правну сигурност- и увјек се може истаћи захтјев за поврат у пређашње- правно валидно стање.
Детаље ,документе „папире“за Арбитражни,Судски и др.поступак-историчари и у архивама могу да нађу на претек, а спецјалисти за међународно право имају довољно материјала да то себи и другима учине јасним и увјерљивим – те у складу са тим -Међународне организације и органи укључујући и ЕУ треба да заузму став да тим просторима и на том простору једини и правни политички субјект могу бити и јесу потомци Крајишника ,уз поштовање основних људских права недомицилном становништву,( које су брутално демографском политиком разни режими удомили на те просторе ,или економски мотивисани- сами направили тај избор)- што укључује и самосталан избор облика државног и друштвеног уређење и уласка у те односе по сопственом избору са етничким и другим групама невезано за териториј које те друге групе заузимају .
Лаички једноставно речено,али неспорно, Војна Крајина као институт,територијлно, организационо-био је посебан ентитет Аустро-угарске државе , а остали простори данашње Хрватске и то чак и не сви јер су били под туђом јурисдикцијом, правним послом Пактом Конвентом- везани са Угарску. Промјеном међународних односа Угарска је у брак са Аустријом , у гепеку понијело оно што је прије уступања суверенитета Угарској имало елементе Хрватске државе . Ту ни по топонимима ни катастарски није било ни педља на којем је Аустрија формирала Крајину. Хисторијски нокдауни ,непостојање стварне власти на неком простору ,превазилазе се правним категоријама – признавањем неке дрзаве ,мировним и сл. Конференцијама и одлукама на њима, билатералним споразумима заинтересованих држава . Таквих докумената који би дали правно упориште за својатање тог простора прије оснивање Војне крајине –није било . То је време и сцена интензивног турског освајања . Заустављањем продора –стварају се услови и потписује се и мир у Сремским Карловцима . Крајина временом , од Румуније до Далмације по сегментима се према потребама Беча трансформише .. Успут се дешавају и соцјалне и друге промјене .Али племство Угарске из околине Карловца и Загорја покушава ушићарити па од Беча у више наврата мољакају да им се даду простори Крајине . Беч то никада није дозволио- и доноси посебан Статус Валахорум којим се у преосталим дјеловима Крајине уредују положа и Крајине и Крајишника . Да би себи дао неки значај –данас би рекли виртуалан- Загребачки Сабор –неког политички недефинисаног простора ,као данашње НВО ,ни покрајине ,ни области, ни протектората доноси Влашки закон –који им је касније неки правни основ на који се позивају . А колико су били државотворни елемент говори илустрацијија односа којим су нам на часовима повјести они пунили главу о свог ропском положају у унији са Угарском : Бан кога је Пешта постављала над осталом просторима (,а Рјеком су директно управљали ) Куен Хедрвари , приликом дочека високе Државне делегације Угарске посебно је из Мађарске довезао неколико вагона земље и просуо по загребачком колодвору ,да би у званичном обраћању јасно и гласно рекао – „Ви ходате по Мађарској земљи“.
Да би од слуге ,па и на свом- постао господар,то се може превратом, али међународна правила налажу „признања „ „сукцесије „ правне следбенике –који преузимају права али и обавезе“.
Као послиједица И. Св. рата ,следи распад Аустроугарске . Група политичара из Загреба доноси одређене „прокламације“ и сл. Не постоји ни један докуменат о правном уређењу јасно дефинисаног ентитета који је постојао у претходној држави. Чак и примјеном природног права ,ти простори и народ не улазе у државни Ентитет било ког облика Хрватске државе те распадом тог облика (Краљевина СХС и Краљевина Југославија ,прелазног НДХ облика ,и Соц. Југославије) ,поврат у државотворни облик ,на којем се заснива сукцесија – нема основа да простори поменути у уводу буду део неког новог ентитета супротно вољи аутохтоног становништва тих простора.
Без значаја су за међународне односе унутрашње нормативно уређење – што унутрашњим уставом су Репулике уређене као државе,тим прије што је одлукама АВНОЈа,изричито утврђен суверенитет НАРОДА а не територије . Рекло би се да је ништаван и унутрашњи акт Устав СФРЈ,којим се Републике проглашене Државама, јер је донет супротно слову и смислу Одлукама АВНОЈА..Није проведен ни поступак међународног признавања сваке по на особ таквих држава, да би у међународним размјерама то могло да произведе правно релевантне послиједице.
Оно што је се десило по принудном окончању грађанских ратова – то је дневно политичка одлука свјетских моћника који су диктирали политичком сценом. То свјетски правници знају и да би избјегли прави правни одговор иду на процес увођења региона Балкана у ЕУ са дефинисањем истих негдје између државе и покрајине.
Чак и у тим условима ,Крајина као ентитет, коју су УН ставиле својим актима под свој патронат и надзор, и у ту сврху разоружали војску Крајине -силом је уништена – а од стране УН нема акта којим признају пораз, ни на било који начин не окончавају правно преузету обавезу или посао и како год га називају .За источну Славонију –правни послом се окончава ствар – документима о мирној реинтеграцији .
Нека УН кажу да су поражени –онда по правилима ратовања и конвенцијама знамо шта нам је чинити . Овако, потукли су УН(или се она лицемјерно повукла не извршавајући преузету обавезу) а нас протјерали и опљачкали – наше непокретности присвојили ,држе нас на оку и зубу . Елементима двоструких аршина креатори свјетске политике даве нас ко змија жабу да не предузимамо било какве кораке природне и нужне одбране ,надајући се да ће своје интересе већ задовољити –а право и правда постоје само за њих и ко се њима допада. Требало би историју ипак схватити као учитељицу живота . Историјске супротности, неинтелигентне манипулације друштвима и народима, нажалост, кад избију на површину испоље се и еруптирају несразмјерно реланим супротностима и разлозима . Тада манипулатори и „пресери“ измакну своју г.... а гаће окрваве по правилу који нису најчешће ни свјесни шта их је снашло(а ни лук јели ни лук мирисали).
Па да нам се то и овај пут не деси , уложимо знање и енергију да сунце правде за којом вапијемо огрије и дефинитивно Крајину упишемо у своју Тапију .
Милан Почуча
Нема коментара:
Постави коментар