Дивосело

Мјешам крв с пепелом љубичица
лијепим самоћу на тугу
На отвореном небу јата птица
Путују према југу.
У Дивоселу,селу невеселу,
брезе,дуње крај прозора моје куће
И све ми се чини и моје и туђе.
Анђео у облаку бјелу.
Никола,колико чудне љепоте и бола
има у вјетру и снијегу,
на бријегу дјетињства?!
breze,dunje kraj prozora moje kuće
Колико поноса на успомене
на мртву дјецу и поклане жене?!

Јово Богић

"Радио сам свој сељачки и ковачки посао"

  Ђуро Затезало
  "Радио сам свој сељачки
         и ковачки посао"

        СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА

Српско културно друштво "Просвјета"

Загреб,2005.

                             Предговор

     Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока о томе што 

се све догађало и на које се све начине мученички страдаало и умирало.Многи су рањени умрли,а да нитко није записао њихове патње.

     Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене или прешућиване,и због онога-није још вријеме,треба дистанца 50 година,треба сачекати,то би вријеђало осјећај народа коме ссу усташе припадале.Наљутит ће се пријатељи,али и непријатељи с којима у будућности мислимо да будемо пријатељи.Све то зло нека чека боље прилике.Не треба прикупљати,записивати и објављивати о тим ужасним усташким 

злочинима,чему евидентирати масовне гробнице,стратишта,откривати бездане јаме,ексхумирати из њих жртве.Боље је да оне у миру почивају тамо гдје јесу и томе слично.

     Шутњом се прикривало много тога.Ћутало се све под изговором да би све то сметало братству и јединству наших народа и народности.

Све је пусто

Пусте моје очи траже
Пустошење што се срело
Једино Велебит каже
Гдје је било Дивосело
Све је пусто,нигдје ништа
Зној пробија моје чело
Нема куће ни огњишта
Гдје је наше Дивосело
Гдје су драге баке наше
И дједови с косом бјелом
Зар и они живот даше
У пламену с Дивоселом
А вјешала,бог  да прости
Прекрила су Дивосело

Исо Матић

Svjedočenje divoseljanki koje su se uspjele žive izvući iz Jarčje jame

Probijajući se iz obruča u Kruškovačama, dio naroda se našao u okolnim šumama i šipražju, a najveći se uputio padinama Velebita i Visočice u namjeri da se probije do Počiteljske Dulibe. Prilikom pročešljavanja šume, ustašama je palo u ruke 48 muškaraca, žena i djece, koje su odveli na Alanak, dijelom pobili, poklali i polužive i žive bacili u Jarčju jamu.

JARČJA JAMA je jedna od mnogih kraških pojava u srednjem Velebitu iznad sela Alanka. Kao prirodna rijetkost mogla bi biti interesantna iz turističkih i speleoloških razloga. Znajući za nju, loklani ustaše su predložili da se iskoristi kao masovna grobnica za narod pobunjenih sela. Jama je duboka, nastala je proticanjem nadzemnih i podzemnih voda, koje se povećavaju od snijega i padavina, čestih u ovom dijelu Velebita. Jama ima nekoliko kamenih pragova, koje erozija vode nije mogla da razori. Ako bacite bilo kakav predmet u jamu, on ne stiže do dna, veće se zadržava na pojedinim pragovima.

Ustaše su izabrali ovu jamu da bi u nju pobacali preživjele ljude, žene i djecu iz Divosela, koji su pohvatan u samom zbjegu kao i one koji su uhvaćeni u šumi oko Kruškovača prilikom bjekstva.

O teškoj tragediji 48 Divoseljana u Jarčjoj jami na Alanku pod Velebitom ispričala nam je Marija Počuča iz Divosela, koja je sa svoje troje djece bačena nedotučena u jamu, ali je uspjela da se živa izvuče iz jame.

Добровољци Дивосела на Солунском фронту

Дивосело је дало једну генерацију од 120 ратника добровољаца.Они су разним путевима стигли да помогну српској војсци која је под притском аустроугарске,њемачке и бугарске војске  напустила своју земљу и повукла се преко Албаније на острво Крф,изгубивши у том повлачељу око 260.000 ратника.
Уз помоћ савезника ,66 добровољаца Дивосељана кренуло је из Сјеверне и Јужне Америке за Европу да би се укључили у борбу против аустроугарске империје.
Педесет и три Дивосељана који су били мобилизирани у аустроугарску војску и послани на Карпате у борбу против Руса ,предали су се Русима ,а петорица су побјегли ѕа Србију,чим је почео рат.
Они су се са српском војском повлачили преко Албаније и тако су доспјели на Солунски фронт.
У борбама на Добруџи и Солунском фронту добровољци Дивосела показали су хероизам који није остао незапажен.
Најхрабрији међу њимљ добили су одликовања.Одликовани су "Крађорђевом звездом с мачевима":Матић(Дмитра)Јово Јовина,Велики Крај; Јерковић Ђуро Блејо ,Камењуша; Матић(Симе)Стево Кућада,Ведро Поље;Почуча(Вује)Никола, Велика цеста.
"Златну медаљу Обилића" добили су : Бјеговић(Николе)Дмитар, Бјеговић(Васе)Стеван, Обрадовић(Танасије)Илија, Станић(Јанка)Миливој, и Почуча(Ђуре)Јово.
"Орден белог орла" добио је Плећаш(Дане)Миле Сокачин из засеока Клиса.

Монографија Дивосела
1527-1945
Дане Рајчевић