Са добро припремљеним снагама, чију су ударну песницу чиниле 9. гардијска бригада, снаге специјалне полиције и јединице Министарства унутрашњихпослова Хрватске, напад је извршен 9. септембра на правцима Оранице -Лички Читлук и Медак - Лички Читлук - Почитељ; Крушковача - тригонометар-ска тачка (тт) 616 - Лички Читлук. Фронт напада протезао се од Дивосела до Медака. Јединице Личког корпуса биле су неспремне и зато доживљавају потпуно изненађење. Као да није постојало искуство из борбе за Маслени-цу и Равне Котаре. Циљ хрватске војске био је да добро припремљеним и изненадним дејством овлада Медачким џепом и Дивоселом. Унпрофор ће опет бити стављен пред "свршен чин" а неутралисање и брисање РСК системом"корак по корак" биће више него очигледно.
Ова акција представљала је и провокацију према Војсци Југославије, али она неће ничим реаговати, па се приђе утиче негативно на њен углед који је имала код Срба у РСК. За Загреб је та акција требала да послужи и као јавна демонстрација спремности Хрватске војске да извршава све задатке.Напад хрватске војске био је пропраћен дејством артиљерије по Теслин-граду, Љубову, Козјану, Грачацу, Удбини, Врховинама и Кореници. Снаге српске 9. бригаде прво су изгубиле Читлук. Затим је део снага одсечен у Дивоселу. У покушају пробоја из Дивосела гине командир тенковске чете потпуковник Мирко Савић. Неколико сати после почетка напада хрватске војске, Главни штаб Српске војске Крајине ће наредити свим командама корпуса да све јединице ставе у пуну борбену готовост и да изврше припреме за дејства по циљевима на линијама додира и по дубини непријатељске територије.Команди Личког корпуса наређено је да прегрупише снаге и да прихвати део претпостављених јединица, затим да стабилизује одбрану и обезбеди леви бок са правца Велебита. Отуда стиже извештај да је из Читлука извучено око 30 деце и стараца и да су смештени у Удбини.Из наредних извештаја може се закључити да је у борбеним дејствима учествовала и 18. бригада, али да се још налази у почетном распореду. У борбама је учествовала и 50. бригада али "без померања са положаја". Делови 70. бригаде изводили су борбена дејства у рејону Капеле. У борби није учествовала Лапачка бригада која се налази на својим положајима.Провокације хрватске војске према наведеним бригадама погрешно супроцењене у Команди Личког корпуса. Наивно је било очекивати да ће непријатељ напасти на зоне одговорности 18, 50. и 70. бригаде. Команда Личког корпуса не уочава повезаност напада на Медачки џеп са активностима војске и специјалних снага на простору Велебита. Да несрећа буде већа, Команда Личког корпуса није познавала стварно стање своје 9. бригаде, посебно 2. батаљона. Због тога су уследиле погрешне процене и неадекватне одлуке. Лапачку бригаду и јединицу милиције командант употребљава да ојача одбрану, уместо да их је увео у напад на хрватске снаге у рејону Дивосела и Медака. Несхватање критичности ситуације и очекивање да се у Лику доведу снаге из других корпуса водили су ка поразу. Из ванредних извештаја које Команда Личког корпуса упућује Главном штабу Српске војске Крајине може се уочити да је више брине одбрана онога што није ни нападнуто, него онога што гори. Команди тог корпуса не пада на памет да покуша деблокаду делова Другог батаљона у Дивоселу. Командант корпуса као да чека да доду најављене јединице из других делова РСК па да тек онда почне са деблокадом Дивосела.У току 10. септембра Главни штаб разматра могућност за дејства диви-зиона Р-65, да би се адекватно одговорило на хрватско масовно бомбар-довање градова и других насељених места на територији РСК. Тога дана Главни штаб покреће и акцију за поновно ангажовање добровољаца из СРЈ.Команди Вуковарског корпуса више пута се наређује да у Книн упути један батаљон. Међутим, командант корпуса одуговлачи са извршавањем задатка. Зато се командант Главног штаба Српске војске Крајине посебним писмом обраћа председнику РСК Горану Хаџићу, који борави у Вуковару. Тражи да у оквиру своје надлежности уложи лични ауторитет како би сеупућивање батаљона што квалитетније спровело. Председник Горан Хаџић био је, међутим, председник без ауторитета, недорастао тешкој и сложеној дужности па његова интервенција, уколико је и било, није дала никакве резултате. Команда тог корпуса ће одбити и наређење да гада циљеве непријатеља како на линији додира тако и по дубини.Неће прихватити ни да изводи активна дејства. Уместо захтеваног анга-жовања, командант Вуковарског корпуса ће Главном штабу послати низ оправдања за неизвршавање наређења. Све то је, нажалост чинио у присуству председника РСК Горана Хаџића, који се вероватно и слагао са таквим односом према Главном штабу Српске војске Крајине.Тек 10. септембра Главни штаб ће наредити забрану одсуствовања војника и старешина из јединица, по било којој основи. Такво наређење је у том часу закаснело, јер је хрватска војска остварила циљ свога напада.У току 11. септембра део снага 9. бригаде извео је противнапад и избиона линију Мемедово брдо - река Лика - село Витаси. Противнапад је омогућио да се из окружења извуче 60 бораца. Истога дана у зони одговорности 21. корпуса, непријатељ је отварао јаку артиљеријску ватру по положају 11. и13. пешадијске бригаде (Перјасица, Брезова глава, Сајевац, Мекушје, Поповић брдо, Лемић брдо).У 18 часова непријатељ је из тенкова и са вишецевним ракетним бацачима дејствовао по Војнићу (губици су били 4 мртва и 17 рањених).У зони 39. корпуса у вечерњим сатима усташе су минобацачима дејство- вале по рејону Лушчари а по селима Лелачи и Храстовићи авијацијом.Командант 105. ваздухопловне бригаде известио је Главни штаб да су у14.45 часова у близини аеродрома пала 4 пројектила (300 метара далеко одаеродромских објеката).Зону 9. бригаде прелетала су два авиона типа МиГ. Према зони 18. бригаде усташе су дејствовале артиљеријом. Тучене су Широка Кула, Теслинград И Козјан. У зони 70. пешадијске бригаде око 08.55 часова, у рејону Пркоси, дошло је до борбеног контакта између патроле из 1. пешадијске бригаде са усташком групом. У борби су ликвидирана тројица усташа. У 18 часова усташе артиљеријом дејствују по Плашком (касарна и ужи део града).У 15 часова непријатељ је артиљеријском ватром дејствовао са 7 пројектила. Из Дивосела укупно се извукло 60 бораца.У току нарушавања дисциплине унутар мобилисане Лапачке бригаде, али Команда корпуса и Главни штаб неће због тога предузети никакве мере.Хрватска војска није прекидала артиљеријска дејства по већини градова И насељених места у Лици, Далмацији, Банији и по Кордуну. И дејства авијације била су свакодневна.У зони Кордунског корпуса први пут 13. септембра .Још је трајала мобилизација Лапачке бригаде. Једандео ове бригаде је упућен у село Турјански, а други у Грачац.У току 14. септембра доћи ће до обарања једног хрватског авиона МиГ-21. Овај успех изазвао је буру одушевљења. Вест је брзо стигла до сваког припадника Српске војске Крајине и до грађана РСК.Ценећи изузетно велики значај Велебита за оперативно-стратегијски положајодбране РСК, командант Главног штаба Српске војске Крајине ће 15. септембра наредити команданту Личког корпуса да формира групу за планирање и извођење борбених дејстава за овладивање гребеном Велебита. Значајан догађај у току дана је и захтев Унпрофора да му се дозволи да уђе на окупирани простор Дивосело - Читлук. Командант Главног штаба Српске војске Крајине ће одмах наредити да се од 12 до 19,30 часова омогући пролаз снагама Унпрофора на окупирану територију. У том циљу наређено је да се обуставе сва борбена дејства. Улазак Унпрофора у Дивосело нажалост,омогућиће почетак легализовања окупације Дивосела и Читлука. У присуству снага Унпрофора, 16. септембра хрватска војска ће приступити рушењу кућа у заузетим селима у Лици. На линији раздвајања био је француски батаљон који је равнодушно посматрао рушење и пљачку по српским селима. ПрисуствоУнпрофора ће, поред осталог зауставити дејства наших снага по непријатељу на окупационом простору.У наредним данима између хрватске и српске војске "посредоваће" артиљерија. На удару су: Петриња, Војнић, Кореница, Грачац, па Бенковац (гађан из тенковских топова и хаубица са више десетина пројектила), затим Кистање а онда и Книн, који је гранатиран 17. септембра око 22 часа са десетак граната. Против дејствима артиљерије Српске војске Крајине, гађани су Задар, Биоград и Шибеник.У борбама за Медачки џеп Лапачка бригада је самовољно напустила положаје и вратила се у Доњи Лапац. Због таквог поступка паравојника и"војводе" Давида Растовића, командант Личког корпуса ће издати наређење о сузбијању дезертерства у зони одговорности њему потчињених јединица. Тим наређењем смењена су са дужности три командира чета и једанкомандант батаљона. Кажњена су и три борца, од 2 до 6 месеци затвора.
Преузето из књиге Книн је пао у Београду аутора Милисава Секулића.
Ова акција представљала је и провокацију према Војсци Југославије, али она неће ничим реаговати, па се приђе утиче негативно на њен углед који је имала код Срба у РСК. За Загреб је та акција требала да послужи и као јавна демонстрација спремности Хрватске војске да извршава све задатке.Напад хрватске војске био је пропраћен дејством артиљерије по Теслин-граду, Љубову, Козјану, Грачацу, Удбини, Врховинама и Кореници. Снаге српске 9. бригаде прво су изгубиле Читлук. Затим је део снага одсечен у Дивоселу. У покушају пробоја из Дивосела гине командир тенковске чете потпуковник Мирко Савић. Неколико сати после почетка напада хрватске војске, Главни штаб Српске војске Крајине ће наредити свим командама корпуса да све јединице ставе у пуну борбену готовост и да изврше припреме за дејства по циљевима на линијама додира и по дубини непријатељске територије.Команди Личког корпуса наређено је да прегрупише снаге и да прихвати део претпостављених јединица, затим да стабилизује одбрану и обезбеди леви бок са правца Велебита. Отуда стиже извештај да је из Читлука извучено око 30 деце и стараца и да су смештени у Удбини.Из наредних извештаја може се закључити да је у борбеним дејствима учествовала и 18. бригада, али да се још налази у почетном распореду. У борбама је учествовала и 50. бригада али "без померања са положаја". Делови 70. бригаде изводили су борбена дејства у рејону Капеле. У борби није учествовала Лапачка бригада која се налази на својим положајима.Провокације хрватске војске према наведеним бригадама погрешно супроцењене у Команди Личког корпуса. Наивно је било очекивати да ће непријатељ напасти на зоне одговорности 18, 50. и 70. бригаде. Команда Личког корпуса не уочава повезаност напада на Медачки џеп са активностима војске и специјалних снага на простору Велебита. Да несрећа буде већа, Команда Личког корпуса није познавала стварно стање своје 9. бригаде, посебно 2. батаљона. Због тога су уследиле погрешне процене и неадекватне одлуке. Лапачку бригаду и јединицу милиције командант употребљава да ојача одбрану, уместо да их је увео у напад на хрватске снаге у рејону Дивосела и Медака. Несхватање критичности ситуације и очекивање да се у Лику доведу снаге из других корпуса водили су ка поразу. Из ванредних извештаја које Команда Личког корпуса упућује Главном штабу Српске војске Крајине може се уочити да је више брине одбрана онога што није ни нападнуто, него онога што гори. Команди тог корпуса не пада на памет да покуша деблокаду делова Другог батаљона у Дивоселу. Командант корпуса као да чека да доду најављене јединице из других делова РСК па да тек онда почне са деблокадом Дивосела.У току 10. септембра Главни штаб разматра могућност за дејства диви-зиона Р-65, да би се адекватно одговорило на хрватско масовно бомбар-довање градова и других насељених места на територији РСК. Тога дана Главни штаб покреће и акцију за поновно ангажовање добровољаца из СРЈ.Команди Вуковарског корпуса више пута се наређује да у Книн упути један батаљон. Међутим, командант корпуса одуговлачи са извршавањем задатка. Зато се командант Главног штаба Српске војске Крајине посебним писмом обраћа председнику РСК Горану Хаџићу, који борави у Вуковару. Тражи да у оквиру своје надлежности уложи лични ауторитет како би сеупућивање батаљона што квалитетније спровело. Председник Горан Хаџић био је, међутим, председник без ауторитета, недорастао тешкој и сложеној дужности па његова интервенција, уколико је и било, није дала никакве резултате. Команда тог корпуса ће одбити и наређење да гада циљеве непријатеља како на линији додира тако и по дубини.Неће прихватити ни да изводи активна дејства. Уместо захтеваног анга-жовања, командант Вуковарског корпуса ће Главном штабу послати низ оправдања за неизвршавање наређења. Све то је, нажалост чинио у присуству председника РСК Горана Хаџића, који се вероватно и слагао са таквим односом према Главном штабу Српске војске Крајине.Тек 10. септембра Главни штаб ће наредити забрану одсуствовања војника и старешина из јединица, по било којој основи. Такво наређење је у том часу закаснело, јер је хрватска војска остварила циљ свога напада.У току 11. септембра део снага 9. бригаде извео је противнапад и избиона линију Мемедово брдо - река Лика - село Витаси. Противнапад је омогућио да се из окружења извуче 60 бораца. Истога дана у зони одговорности 21. корпуса, непријатељ је отварао јаку артиљеријску ватру по положају 11. и13. пешадијске бригаде (Перјасица, Брезова глава, Сајевац, Мекушје, Поповић брдо, Лемић брдо).У 18 часова непријатељ је из тенкова и са вишецевним ракетним бацачима дејствовао по Војнићу (губици су били 4 мртва и 17 рањених).У зони 39. корпуса у вечерњим сатима усташе су минобацачима дејство- вале по рејону Лушчари а по селима Лелачи и Храстовићи авијацијом.Командант 105. ваздухопловне бригаде известио је Главни штаб да су у14.45 часова у близини аеродрома пала 4 пројектила (300 метара далеко одаеродромских објеката).Зону 9. бригаде прелетала су два авиона типа МиГ. Према зони 18. бригаде усташе су дејствовале артиљеријом. Тучене су Широка Кула, Теслинград И Козјан. У зони 70. пешадијске бригаде око 08.55 часова, у рејону Пркоси, дошло је до борбеног контакта између патроле из 1. пешадијске бригаде са усташком групом. У борби су ликвидирана тројица усташа. У 18 часова усташе артиљеријом дејствују по Плашком (касарна и ужи део града).У 15 часова непријатељ је артиљеријском ватром дејствовао са 7 пројектила. Из Дивосела укупно се извукло 60 бораца.У току нарушавања дисциплине унутар мобилисане Лапачке бригаде, али Команда корпуса и Главни штаб неће због тога предузети никакве мере.Хрватска војска није прекидала артиљеријска дејства по већини градова И насељених места у Лици, Далмацији, Банији и по Кордуну. И дејства авијације била су свакодневна.У зони Кордунског корпуса први пут 13. септембра .Још је трајала мобилизација Лапачке бригаде. Једандео ове бригаде је упућен у село Турјански, а други у Грачац.У току 14. септембра доћи ће до обарања једног хрватског авиона МиГ-21. Овај успех изазвао је буру одушевљења. Вест је брзо стигла до сваког припадника Српске војске Крајине и до грађана РСК.Ценећи изузетно велики значај Велебита за оперативно-стратегијски положајодбране РСК, командант Главног штаба Српске војске Крајине ће 15. септембра наредити команданту Личког корпуса да формира групу за планирање и извођење борбених дејстава за овладивање гребеном Велебита. Значајан догађај у току дана је и захтев Унпрофора да му се дозволи да уђе на окупирани простор Дивосело - Читлук. Командант Главног штаба Српске војске Крајине ће одмах наредити да се од 12 до 19,30 часова омогући пролаз снагама Унпрофора на окупирану територију. У том циљу наређено је да се обуставе сва борбена дејства. Улазак Унпрофора у Дивосело нажалост,омогућиће почетак легализовања окупације Дивосела и Читлука. У присуству снага Унпрофора, 16. септембра хрватска војска ће приступити рушењу кућа у заузетим селима у Лици. На линији раздвајања био је француски батаљон који је равнодушно посматрао рушење и пљачку по српским селима. ПрисуствоУнпрофора ће, поред осталог зауставити дејства наших снага по непријатељу на окупационом простору.У наредним данима између хрватске и српске војске "посредоваће" артиљерија. На удару су: Петриња, Војнић, Кореница, Грачац, па Бенковац (гађан из тенковских топова и хаубица са више десетина пројектила), затим Кистање а онда и Книн, који је гранатиран 17. септембра око 22 часа са десетак граната. Против дејствима артиљерије Српске војске Крајине, гађани су Задар, Биоград и Шибеник.У борбама за Медачки џеп Лапачка бригада је самовољно напустила положаје и вратила се у Доњи Лапац. Због таквог поступка паравојника и"војводе" Давида Растовића, командант Личког корпуса ће издати наређење о сузбијању дезертерства у зони одговорности њему потчињених јединица. Тим наређењем смењена су са дужности три командира чета и једанкомандант батаљона. Кажњена су и три борца, од 2 до 6 месеци затвора.
Преузето из књиге Книн је пао у Београду аутора Милисава Секулића.
Нема коментара:
Постави коментар