Ни небо није могло спречити или зауставити људско зло
Много пута у разговорима ,сјећањима о догађањима народу , са оних наших несретних простора у времену 91 -95, неминовно се намећу многе паралеле са 41--45-ом годином.
Једна од необичних паралела је страшна киша (и град) у време покоља на Крушковачама јула 1941.г.,Дивосељана ,Орничана и Читлучана и у време првог напада на Дивосело 16.11.1991.г. Као да је небо покушало спријечити или бар дјелимично зауставити страдање немоћног народа- од зле људске судбине које су му Усташе намјениле и наумиле .
У записнику код Комесеријата за избјеглице , 18.о4.1942.г., између осталог и о том свједочи Почуча Јела .“ Трећег дана (.-покоља-прмедба М.П.),предвече нашли смо се недалеко групе људи из села (заселка –прим .М.П)Басарићи. Спремили смо се да ту преноћимо.Међутим се кроз ноћ спремало велико невреме и ударила крупа какве ја у животу нисам доживела .Децу сам некако сместила под грм, а најмање сам заштитила својим телом. Од крупе све ми је тело било испребијано, а руке све крваве.Кад је најстрашније време прошло, чули смо у нашој близини дозивање нашег света.Људи су се јављали једни другима и позивали да се окупе око ватре коју су наложили.Били су то све како сам рекла сељани из села Басарићи. Ми смо такође дошли до ватре и ту преноћали.Изјутра смо опет чули пуцњаву недалеко од нас. Притајили смо се и пригушивали плач дјеце,да усташе за нас неби дознали...“
И у свом казивању ,о првом нападу на Дивосело на дан 16.11.1991.г., Ђорђе Плећаш говори о великој киши ,која је тај напад пратила: „Киша је страшно падала .Већ је код Грабовца на цести вода била до кољена..“..“Кажу да су морали пливати преко бара да се домогну Дебеле Главице и Читлука.“.
Ни киша, ни град небески, није зауставило ни спријечило зло, које у људској бједи прокључа , да се искали над немоћним народом.
Остају делимична сјећања ( као каменчићи мозаика )- слике о половини и крају 2о-ог столећа,о људима ,догађaјима и стварној судбини оцрњеног народа.
Милан Почуча
Нема коментара:
Постави коментар