Горка пилула

Сретох ономад, ових дана,земљака,бившег борца,бивше Крајине,бившег радника“Ликаграфа“ инвалида.
Мучи се,каже,да продужи употребни век,солидно урађеној,протези,коју је пре око десетак година,кроз неку донацију набавио у Бања Луци. Повремено му , осјетљиву, кожу на патрљку оштећује,па тих дана ,док не зарасте, поново мора на штаке.
Адреса му је ,каже,иста као и пре“Олује“-Кварнерска -„Рудо“.Од инвалиднине се као Спартанац-сналази. О стану или некој гарсоњери- ни појма.На неким- негде- списковима ,кажу му, увек последњи .
Навиру сећања.

Тако је волио да се, с тркаћим бициклом,без кочница, спушта низ Врпиле у Титову Кореницу .После посла у „Ликаграфу“,сатима је код пијаце играо Баскет.
Док се бријао у контејнеру на положају, на Алану, минобацачки пројектил је растурио контејнер.У извиђачкој акцији,непосредно пред „Олују“, „паштета“ му је средила стопало.Кореница-Книн-Београд-Кварнерска 22. Уместо стопала и дјела поткољенице ,остао му је,за успомену, панцир-који је заслужан што је остао жив.
Тих ратних или „ратничких“ дана,волели су да се(сњим)поред њега , или њега, сликају,изгледа као и поред сваког другог занимљивог и атрактивног објекта.
Процурило је доста времена и пара-од кад је на истој адреси !?
А он данас? Како је њему?
Стара мајка ,из завичаја,због тешке покретљивости и старости не може га обићи да га бар види. Он тамо не може због „спискова“.Таман би му још требало да га годину две малтретирају па ослободе „због недостатка доказа“.То је најмање што би му следовало од оних против којих се борио,кад су они са којима је и за које је ратовао- толико „пажљиви“- колико јесу.
Изгледа да се судбина српских инвалида , као у неком чудном бубњу-вртешки,понавља у
својој трагици, од времена које је било повод за настанак чувене приповетке“Све ће то народ позлатити“-до поседњих ратника .
Као узгред:- Он ни за очев гроб никако да сазна - где је .Живот је изгубио- само зато што није могао веровати да нам се дешава и да се стварно дешава –оно- што нам се десило ,ликвидацијом од стране„криминално-паравојних снага“.
Размишљам о земљаку ,и њему сличнима ,коју су после стварних и „добровољних“мобилизација, позива на патротизам,одбрану огњишта , родне груде и нејачи-претекли . Шта им се дешава? Опет и даље их само употребљавају или као објекат или као статисте или као поштапалицу .
Да ли неко мисли како је њима послије“горке пилуле“ и након протека толико времена, да треба и може да им се помогне ,не колајнама и орденима,већ у достојанственом преживљавању !???

Б.Топола 22.октобра 2.012. Милан Почуча,