петак, 17. август 2012.

Дивосело

Мјешам крв с пепелом љубичица
лијепим самоћу на тугу
На отвореном небу јата птица
Путују према југу.
У Дивоселу,селу невеселу,
брезе,дуње крај прозора моје куће
И све ми се чини и моје и туђе.
Анђео у облаку бјелу.
Никола,колико чудне љепоте и бола
има у вјетру и снијегу,
на бријегу дјетињства?!
breze,dunje kraj prozora moje kuće
Колико поноса на успомене
на мртву дјецу и поклане жене?!

Јово Богић


Нема коментара: