Грешка

Те године ,због појаве бјеснила и због ,условљеног раном зимом , силаска чопора вукова са Карпата на вршачке планине , „Шумске управа „ је морала предузети додатне мјере у ловишту којим је газдовала, на сузбијању штеточина.. Број сопственог људства, за то, био је очито недовољан.

Као и доста пута прије тога , са Општинским ловачким савезом је утаначено да им у акцији против штеточина помогну и ловци из ловачких друштава , с тим да , узгред ,ако и падне нека свиња, неће се правити проблем.

Како је из разних разлога ,извршење овог договора, одложено, из јануара, на почетак фебруара ,и први дан ловостаја на крмаче , да би се поштовао договор те да не падне ни једна крмача ,из сваког друштва је , за дочек ,одређена мања група искуснијих ловаца . Проблем се појављивао код тачне идентификације , посебно млађих примјерака , код којих се спољне ознаке о припадности сполу још нису , довољно уочљиво, развиле.

Међу те“ као искусне „,упао сам и ја.

Само што је погон кренуо , са крила постављене засједе, услиједише три четири пуцња. сачмаром.. Будно ишчекујем .. Распоређени смо у размаку око 6о метара. Лијево, у линији, видим Судију М. Ослонио се на букву,нестрпљив је . Чепка на замрзнуто снијегу - прошарици. . То се чује као да хода по туцанику. Дајем му знак да се умири.

Из очекиваног правца , кроз рјетку букову младу шуму, видим кретање гомиле свиња. Напрјед у групи сива назимад од око 5о-так кила, а иза њих нешто големо црно. Знам да,у овој групи назимади, због још неразвијених спољних ознака, одмах уочљивих ,вјероватно нећу имати прилике ни процјенити шта је које. а камо ли пуцати.

Концентрише се на оно црно. Ако је дио чопора , онда је сигурно крмача .Ни тада нема шта да се ради , обзиром да је већ наступио ловостај на крмаче. Али,шта ако је успут негдје дигнут вепар, па се случајно нашао испред погона и прикључио чопору. Пропустити то- било би и брука и грехота.

Иду право на мене - ко по црти. Заклоњен иза дрвета , очекујем да протутње , тик уз мене ,па ћу имати прилике и да процјеним и пуцам ,ако буде требало .

Одједном , мој комшија Судија М., иако су од њега доста удаљене и сигурно види да иду право на мене ,лијево бочно од мене –пуца . Чопор само промјени правац и на око 35 до 4о метара као стампедо- покушава да се извуче и замакне иза једног брдашца .

Истина , ја нисам имао прилике процјенити да ли је оно црно- крмача или вепар . Нисам имао прилике добро осмотрити Све се дешавало скоро у дјелићима секунде . Шта да радим. Још корак или два - замаћи ће . Размишљам .Ако је он пуцао , њему су биле бочно отворене ,ваљда је он процјенио да је вепар- и рјешавам дилему . Пуцам- иза плећке са сачмом П-8. У сљедећем тренутку - сцена се празни. Или је то зашло иза иза брдашца или је пало-иза тог истог брдашца. Трчим да видим . Пристиже и судија М. Кад тамо , тачно на стази којом треба да се ловци врате , лежи погођено-црно крупно масе око л5о кг. - свињче-али не вепар- већ крмача Ето и мог саучесника. Кратко га грдим . У ствари -вадим се на туђи пропуст ,због моје грешке –што се нисам добро , и лично, увјерио- да ли је крмача или вепар. Ипак је срамота , мада је први дан ловостаја .

Схватам да се лако може утврдити чији је то „трофеј“. Обичним прегледом цјеви- види се тко је пуцао- а нас два, оба правничке бранше , неки ауторити, и као, тако рећи„ врсни ловци“. Сјечем танку дугу грану Крешем је и комадићим марамице , овлаш, чистим цјеви своје- и „саучесникове „ пушке.

Контрола је изостала. А нико се није“ похвалио“ одстрелом , тако лијепог примјерка ,црне дивљачи.

У паузи за доручак , шумар је, вадећи утробу и овом комаду , између ребара , са десне стране ,тик иза плећке, нашао траг улаза три зрна крупне сачме , који су завршили у срцу.

За његова оцјену , да је то пуцао добар мајстор , ни сада нисам сигуран да ли се односила

на Судију М. , или на мене

Тако , осим срамоте, што сам пуцао на“ невиђено“, нисам био, ни сад нисам сигуран , чија је брука.

Милан Почуча - Дивосељачки