Доктор лова

Било је то у врјеме кад ме је ловачка страст тек била пригрлила у своју замку. Пријатељ са посла ,једног дана, ми предложи да га својим старим „миле ћентом“ одвезем код сестре и зета у Ч. ,гдје су живјели дуги низ година, на пумпној станици, у близини мјеста Ч .Пумпна станица је била у функцији мелиорације и пребацивања воде из канала у Дунавац, кроз отвор у бедему . Зет је радио, као машиниста, на одржавању и управљању пумпном станицом и старао се да старе „Ганцове “ пумпе буду погонски спремне и ,у периодима већег водостаја , празне канал у Дунавац. Поред његове породице , на пумпи је радио и помоћник који је на посао долазио из села. . Сама помисао да упознам нови терен, на којем свакако има дивљачи и евентуално доживим узбуђење лова,била је довољна да приједлог прихватим.
Једног јесењег недјељног јутра ,крајем октобра, стигли смо „миле ћентом“ на одредиште .
Сама пумпна станица налазила се у подножју поплавно заштитног бедема ,окружена разним помоћним зградама и стамбеном зградом намјењених домаћину . Иза бедема, до Дунавца , плавни појас ритске шуме и разног растиња , гдје су преовладавали састојине купина и неких дивљих лоза ,чинио је идеално станиште за дивљач. Према селу, од бедема ,пружао се вишередни појас ораница и кукурузишта ,пресјечен понеком ливадом дјетелине . Узводно у смјеру према П.,смјештена на рубу багремара , налазила се висока чека . У врјеме рада пумпе ,чуо се пригушени мукли и урјеђени звук тешког дизел мотора ,који је личио на пригушени пуцањ сачмаре у густишу.,на шта се дивљач, очито, навика Иако нисам био сигуран да ћу имати прилике да ловим ,у пртљажнику сам понио хамерлеску сачмару,и реденик муниције који је био увјек спремам за такве прилике, са , по крупноћи , сортираном муницијом ,од осмице за фазане и зеца ,до крупне ПП за црну дивљач или пса луталицу ,на великим даљинама . Послије уобичајеног поздрављања и упознавања ,примјетио сам, гласно, да је терен више него изванредан као станиште за дивљач .Мјешана шума , има хране и воде , а плитка обала Дунавца често поплављена , богата растињем - идеална је за скривање дивљачи Уз све то, удаљеност од саобраћајница и насеља , и посебан режим лова у том простору ,чинили су га изузетном мирном оазом. На ово , гласно изречено запажање , домаћин је потврдио његову тачност , па, пошто је сазнао да сам ја и сам ,од скора, ловац,понуди ми да са његовим помоћником мало прошетам и опробам се , напомињући са све врви од фазана. Знао сам да је станиште изванредно,али баш нисам очекивао да „све врви од фазана“.Прихватам пунуду и више из знатижеље улазим у кукурузиште. Оно што сам тог дана доживио, у следећих пола сата и у поподневним часовима ,остало ми је у узбудљивом и пријатном сјећању- за цео живот. Само што смо одмакли пар метара , фазани су почели да лете на све стране ,буквално као мухе. Само онај, ко је имао прилике , у каквом добром ловишту- на крају погона бити на „дочеку“, могао је видјети нешто слично Дан лијеп , јасан сунчан,преподневни.Фазани и фазанке излијећу ко глинени голубови. Пуцам. Фазан као да се откида са слике.Пада .Сагињем се да га поокупим и закачим на „ висак“, .Излијеће други ! Пуцам ! И он пада. Трчим .Узимам и њега. Успут пуним пушку и поново познати лепет крила . Пада ми пред ноге. Одједном, познати осјећај страсти и жеље за пуцањем ,уступа мјесто смирењу и осјећају пуноће Осјећам да сам дио нечег великог , лијепог , издашног. Губи се осјећај реалности . Као да се то неком другом дешава. Три прилике ,три пуцња, три опоготка у пар минута . Неопоновљив осјећај Враћамо се и затичемо домаћина зачуђеног израза лица . Враћамо се а нисмо него отишли . Али, поглед на висак мјења му израз лица у задовољни развучени осмјех. Послије уобичајених конверзација ,добрих залогаја и утрошеног црњака , требало је врјеме још нечим попунити . Договорисмо се да, око један сат по подне , послије ручка , изађемо , више реда ради , у простор плавне шуме, иза бедема,да се размрдамо и разгледамо трагове дивљач . По договору , са домаћином излазим на бедем и упућујемо се ближе селу у плавну шуму. Успут ,из разговора од домаћина, сазнајем да има пуно трагова и срна и дивљих свиња, .али да до сада ту нико није одстрелио дивљу свињу- У жељи да ми пружи прилику да је бар видим, а и моје мање ловачко искуство, домаћин се поставља ближе бедему ,уз стазе са пуно трагова ове дивљачи , а ја улазим дубље у гушћар. Оборена врба,на великом купињаку,послужила ми је као, богом дана, висока чека. Пажљиво осматрам околиш непознатог терена . Испред мене неки пропланак обрастао густом зеленом стељом. Не може се оцјенити да ли ту има каква стаза. Пузавице око мене дјелимично заклањају поглед. Вадим из каније ловачки нож и назубљеном страном полако, без буке и журбе ,тестеришем једну по једну и осматрам. Скоро сам завршио.Десно, уочавам поток који, кривудајући, прилази купињаку ,мојој природној чеки У једном трену,у оној стељи ,запажам дрмање врхова младица шибља, на око 5о метара . Захвата ме узбуђење. Чула се напрезу.Анализирам. Не знам дубину зелене стеље-плашта,. Мрдање врхова шибља може, својим гегавим ходом, изазвати и јеж, али и лисица .Остављам нож у канију и дижем пушку у том правцу Одједном ,угледам ,као да израста из густиша стеље ,дивљу свиња ,погнуте главе .Мирно хода као да је једина на овом свјету, споро и тешко извлачећи ноге из густог растиња Бочно се изложи мом погледу, преко шине цјеви сачмарице. Без журбе,иако срце лудо туче у грудима,нишаним и ,више мислима него свјестан покрета кажипрста ,окидам обарачу сачмарице . Пуцањ се заразлијеже ко гром. Али , као да се ништа није десило. Свиња и даље као да истим кораком наставља свој ход . Припремам се да опалим и из друге цјеви и чекам погодну прилику.,због растиња које ми дјелимично заклања нишанску линију. Пратим кретање свиње. Она се приближава потоку, на који стаза удара под оштрим углом и видим да је друга обала и висока и стрма. Процјењујем да ће она поћи низ поток према мени , или се покушати узверати на другу обалу . То је вријеме и мјесто на којем треба упути други шус. И заиста , свиња , у покушају да се узвере на другу обалу ,клизне у поток Види се да јој понестаје снаге. Вода се почиње бојити крвљу- значи- рањена је . Пратим је погледом нишанећи,док се потоком приближава.На око 35 м ,упутим други хитац ,нишанећи испод њушке. Она се испружи, бочно, у поток, а вода се јаче зацрвени. Прва моја одстрељена дивљач ове врсте била је заиста лијеп примјерак. Крмачица , скоро назиме тежине око седамдесетак килограма ,дебела округла –ко пуце , сиво црне длаке, са јаком зимском поддлаком-. Извлачим је из потока. Добро одахнем Палим цигарету . Још се не јављам домаћину. Послије пар минута , ловачким позивом „хооп“ објављујем да је лов завршен.. Знао сам да такав ловачки дан ,као у причи, више никад не може да се понови. И није ми ни мало било жао због тог сазнања. Ипак је то превише Три фазана и дивља свиња у једном лову, тако рећи као на тацни, у размаку пар сати , по тако лијепом сунчаном ,октобарском дану . То не може бити друкчије него- непоновљиво.Таква прилика и задовољство ,очито је да су рјетка ,тиме и драгоцјенија. Сигурно је врло мало ловаца који су нешто слично доживјели и у дужим ловачким каријерама Још прије поласка назад у В.,умјесто родјеним именом , ословљавали су ме – „доктор лова“ .

Милан Почуча